Једно оштећење пољских ђака

Јунакиња, коју у књизи Из школе знамо као Габи, предала је једног дана овакав писани протест:

„НЕ ПОТЦЕЊУЈТЕ ОВО!

 Ми јадни, понижени и неиспавани, с главобољом, неотпорни на прехладу, потпуно исцрпљеног организма, с кесицама испод очију, закрвављених беоњача, бледи, успорених реакција, изложени психичким стресовима изазваним раним устајањем, а везаних с крајњим замором мозга лишеног сна, одлучили смо да збацимо јарам тираније која нас приморава на нељудске жртве.

 ПРЕСТАНИМО НАЈЗАД СА СРАМНИМ ПРЕТЧАСОВИМА

 Спавачи свих земаља, уједините се! Нек настане нова ера спавања! Ништа нису вредели наши напори и молбе. Рецимо јавно, сви углас:

 ДОСТА ЈЕ НЕЉУДСКИХ ПОСТУПАКА! ВРАЋАЈМО СЕ У КРЕВЕТ!

 Младом човеку је за нормално функционисање потребно најмање осам сати сна. Поремећаји тог процеса изазивају трајне последице по здравље – пре свега, психичке. Устајање у тако раним сатима да би се стигло на претчас, јесте отворена злоупотреба власти опресивне институције школе и од ње ствара подводача савременог доба. Претчасови су непродуктивни и неекономични: каква је усредсреденост ученика у тако раним сатима који активно учествује у ноћном друштвеном животу, образујући се у области медуљудских односа? Одговор гласи – никаква!

 ПРАВО НА САН ЈЕ ЈЕДНО ОД ОСНОВНИХ ПРАВА ЧОВЕКА! ТРАЖИМО САМО СВОЈА ПРАВА! ПРОФЕСОРИ, НЕ ОМАЛОВАЖАВАЈТЕ НАС!“

Габи

Каква су оштећења српских ђака? Пре него што упутите протест за ускраћено право, размислите јесте ли извршили своје обавезе.

 

Advertisements

9 responses

  1. Раније у кревет, и сви ће бити наспавани!

    1. Ксенија Суђић | Одговор

      Потпуно се слажем!

      1. Зашто нас наставници не разумеју? Подржите нас, свима иде у корист, ми ћемо бити наспавани, а вама ће бити бољи часови јер ћемо имати више енергије и бићемо боље расположени…

        1. Ја се слажем са Тијаном.Не можемо ићи раније на спавање, кад већина или учи до касно увече или има тренинге. А ту су и рођендани, журке и шетње…Већина наставника кад не стигне да прегледа контролне каже нам „Децо и ми наставници имамо свој живот“.А шта је са нашим животом?

          1. Дефинитивно се слажем са Тијаном и Иваном! Не можемо само једно те исто: школа, учење, спавање, школа учење спавање!

  2. Зорана Воргучић | Одговор

    Волим предчасе зато што ми је досадно код куће! Обожавам часове јер има занимљивих, духовитих, и занесених наставника.Смењују се сваки час, свако од њих је другачији и зато ми није досадно у школи. Ни седам часова кад имам, није ми тешко. Кад не би закључавали школу ја би остала до касно увече.

    1. Кад смо једном имали три скраћена часа, Зорана се бунила и није хтела да иде кући.Можда ће бити бесна на мене што ово говорим…..хихихихихихи

  3. Ова Габи је хајдучица, стално се нешто буни. За претчасе се слажем с њом, нија их не волим, али морам да идем на њих. Оптималан број часова који ми никада не би досадио ни заморио јесте 3 дневно. После тога шетња по граду,и-кући.Кад би се тако могло.

  4. Синоћ сам рано легла, јутрос устала у 6, цеоло јутро трчала… и, опет нисам стигла све и на време. А имала сам намеру, и дисциплину и план. Брзина живота нам често квари планове. Не можемо стићи све што смо испланирали, па увек радимо све у последњи моменат и само најхитније. Од свега тога једно је сигурно: у школу се мора ићи, а остало кад стигнемо. То важи и за спавање.Не ради школа ноћу, него дању. Можда је проблем што се ноћ не организује како треба, па не служи спавању и одмору.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: