Author Archive: Василиса

Са наставником на „ти“?

У анкети спроведеној у Основној школи „Свети Сава“ и Гимназији „20. октобар“, на питање Да ли са наставником бити на „ти“ или на „Ви“, што је питање којим се баци и хентковски у својој књизи, добили смо, махом, негативне одговоре. Испитани ученици су своје одговоре образложили, неко писмено и јасно, неко мало мање писмено. Од 150 испитаних занемарљив број одговора је образалагао опредељење да би волео бити на „ти“ с наставником.

С учеником на ти

Анкета је анонимна, у потпису су се нашли псеудоними и имена само ако ученици желе да их оставе. Издвојила сам неколико најрепрезентативнијих одговора, не исправљајући евентуалане правописне или стилске грешеке. Међу издвојене одговоре уврстила сам и духовите.

***

Сматрам да професору не треба да се обраћамо на ти, или именом. То ми је некако, као да председнику приђемо и кажемо Еј, бураз! Свако треба да зна своје место у некој установи, а то је, у нашем случају, место ученика. Ученик треба да зна да се опходи према старијима, да знају да су млађи- да буду свесни ко је главни. Примећујем да су ученици, тј. новије генерације, из године у годину све безобразнији, неваспитанији и имају све мање поштовања према професорима. Научите децу ко је у катедри, а ко у клупи! (Дуња)

***

Мислим да професора треба да поштујемо и ценимо. Не, не треба да га волимо, али морамо да га поштујемо, то је најмање што можемо да учинимо за наставника. Из приче са старијим особама закључила сам да се пре у школама знао ред и дисциплина. У данашње време тога нема. Слажем се да са наставницима треба да останемо на Ви. Ако се то не уради, за неколико година школа више неће бити школа. (Оливера)

***

Прво: Професори не треба да долазе у школу јер пуно смарају.

Друго: Добар професор је онај професор који не дође на час или поклања оцене.

Треће: Са друговима сам ок, а професоре ко шиша, било да су ћелави  или не.  (Торнадо)

***

Ја устајем и кажем директору: „Добар дан!“, а он мени:“Шта има?“ (Псеудоним: Вера Агић)

***

У школи није ред да се наставници зову по имену, него лепо наставниче. Није људски да се наставницима ругају ако су ћелави или било шта друго да им фали. (Мастер оф Папетс)

***

Ја сам за то да професоре зовемо именом, или да их уопште не зовемо.

***

Ја искључиво мислим да треба да им се обраћамо са Ви, због тога што су то људи који имају искуства, који су завршили велике школе, да би нас научили. Ако га зовемо именом или му се обраћамо на ти, у ствари „пљујемо“ по његовом знању. Он заслужује од нас да му се обраћамо са поштовањем.

***

Наставнику се треба обраћати са Ви. То није нека обична госпођа или обичан господин, већ неко ко ме учи. (Славко)

***

Мислим да би ученици требали прећи на ти са наставницима и бити блискији са њима. То не треба да значи да неког мање поштујемо или тако нешто. Мислим да професори морају мало више помоћи деци око неких ствари и имати више разумевања. (Коде Лијоко)

***

Мислим да наставнику треба да се обраћамо са Ви, јер су они старији и постигли су више од нас. Они нама могу да се обраћају и са ти и са Ви, јер је то ствар њиховог избора. Обраћање ученика на ти има своје предности и мане. Предности су то што ученици могу да се осећају опуштеније у друштву наставника, а мане су то што ученици могу поредити наставника са њиховим вршњацима. Када би се наставник обраћао ученику са Ви, ученик би се осећао непријатно и сматрам да ми нисмо још заслужили да нам се неко обраћа са Ви.

***

По мом питању ја у складу својих начела бих се са професорима односио на „ви“ јер тако сам навикао, и тако ми одговара. Никад се не бих са професорима односио на „ми“ јер су они старији од нас а и нису ми род.

***

У реду је бити опуштен с наставником, у смислу да не осећамо тензију док разговарамо са њим, али то не мора имати везе са начином на који му се обраћамо.

***

Понекад размишљам баш о овој теми. Кад би се наставнику обратила, случајно, са „ти“, мислим да би ми се образи заруменили од срамоте. наставници су особе које нас на неки начин воде кроз живот, заслужују бар мало поштовања. Неке наставнике волимо више, неке мање… Али, свако од њих заслужује поштовање.

***

Персирање је знак поштовања према старијима. Не мора та особа да буде много страија од нас да би јој персирали. Лична заменица ти је створена за другове, родитеље, али не и за наставнике.

***

Уколико је професор млад, не би требало да буде проблем ако му се обраћамо на „ти“, јер некима то годи јер не желе да се осећају старији. Међутим, ако су професорији старији људи, треба да им се обраћамо са „ви“. Ако би се и професори обраћали ученицима са „ви“, била би превелика дистанца између њих.

***

Мислим да са наставницима треба разговарати са „ви“ из чисте културе. Кад наставник уђе у учионицу треба да се устане и поздрави.

 

Advertisements

Да ли нам учење представља задовољство?

Анкета је преузета из књиге „Из школе“, а састоји се из идређеног броја питања према којима се испитаници одређују са „да“ или „не“:

На основу питања утврђено је у коликој мери учење представља задовољство ученицима Гимназије „2о. октобар“ и Основне школе „Свети Сава“, међу којима је анкете спроведена.  Укупан број испитаних ученика био је 175.

Следећи графикон приказује како су ученици одговорили на сва питања.

 

Скоро 140 ученика на питање „Да ли учиш у пријатним условима?“ одговорило је са да. Питање се односило на учење у школи, али мислим да су схватили да се ради о кућним условима, јер се, иначе, деца жале на услове рада у школи.

Наставници могу бити задовољни резултатима одговора на питање „Схватам о чему наставник говори“ јер је више од 130 ученика одговорило позитивно.

Преко 120 ученика изјавило је да се не радује новом предмету, што је веома интересанто, јер баш тај нови предмет многима постаје омиљени, што закључујем на основу посматрања и личних контаката са друговима.

Око 130 ученика изјаснило се да им час не пролети брзо, из чега можемо закључити да су им часови досадни и класични.  Међутим, разлог томе може бити и незаинтересованост ученика и велики недостатак пажње код младе генерације.