позивница

У холу Гимназије у четвртак 27.маја одржана је једна веома необична изложба стрипова и карикатура. На овој изложби нашли су се радови основаца и средњошколаца, који су се јавили на интерни међушколски конкурс двеју школа, које у учеснице у пројекту о медијској писмености. Могло се приметити да су карикатуре биле заступљене у радовима средњошколаца, а стрипа су се држали основци.

Жири

У жирију је био наш специјални гост из Новог Сада, илустратор и цртач стрипова Сибин Славковић. Школској публици је познат више као илустратор додатне литературе и књига Завода за уџбенике и Издавачке куће ,, Змај“. Други члан жирија је био његов колега  Златко Миленковић из Издавачке куће „Маркетпринт“ из Новог Сада, која нам је позната као издавач Стрипотеке и енигматских новина. Трећи члан је била наша наставница ликовног Соња Ковачевић. Жири  је одабрао три најбоља рада:

1. Стефан Челић, ОШ ,,Свети Сава“ 6. разред
2. Александра Бабић, Ош ,,Свети Сава“ 8. разред
3. Соња Кнежић, Гимназија ,, 20. октобар“ 2. разред

Стефан Челић, 1. награда

Александра Бабић, 2. награда

Соња Кнежић, 3. награда

Осим награђених, жири је пробрао још неколико успешних радова, који су били у ужем избору за награде:

• Милан Кузмановић, Гимназија ,,20. октобар“ 2. разред
• Горан Полетановић, Гимназија ,,20. октобар“ 1. разред
• Урош Вишекруна, Гимназија ,,20. октобар“ 1. разред
• Александар Милуновић, Гимназија ,,20. октобар“ 2.разред
• Реља Мијановић,  Гимназија ,,20. октобар“ 2. разред
• Марина Миленковић, ОШ ,,Свети Сава“ 8. разред
• Дуња Шобот, ОШ ,,Свети Сава“ 8. разред

Сибин Славковић је након додела награда (књиге) одржао кратко предавање о положају стрипа данас, рекавши да је стрип изгубио популарност какву је имао, највише због видео-игрица. За школе је посебно интересантан податак да се у Француској и Холандији увелико и масовно уџбеници приказују у форми стрипа. Педагози су доказали да је то форма која је младим генерацијама ближа и тако лакше и брже памте. Од Сибина Славковића коначно смо добили одговор какав је то сензибилитет љубитеља стрипа. Полазећи од себе, рекао нам је да од стрипа неодвојива била рок-музика и побуна. Тако је било у почетку. Данас стрип није нужно супкултурна појава, те има оних теоретичара који га сматрају 9.  уметношћу.

Од  Златка Миленковића сазнали смо да постоји електронски стрип-часопис, који можете погледати на адреси: www.stripvesti.com

Школске библиотеке обеју школа добиле су на поклон две вредне књиге о стрипу: До висина Олимпа Светозара Томића и римејк чувеног америчког стрипа Луда мачка (Crazy Cat).

Да бисте осетили атмосферу са отварања погледајте кратак филм:

Јунакиња, коју у књизи Из школе знамо као Габи, предала је једног дана овакав писани протест:

„НЕ ПОТЦЕЊУЈТЕ ОВО!

 Ми јадни, понижени и неиспавани, с главобољом, неотпорни на прехладу, потпуно исцрпљеног организма, с кесицама испод очију, закрвављених беоњача, бледи, успорених реакција, изложени психичким стресовима изазваним раним устајањем, а везаних с крајњим замором мозга лишеног сна, одлучили смо да збацимо јарам тираније која нас приморава на нељудске жртве.

 ПРЕСТАНИМО НАЈЗАД СА СРАМНИМ ПРЕТЧАСОВИМА

 Спавачи свих земаља, уједините се! Нек настане нова ера спавања! Ништа нису вредели наши напори и молбе. Рецимо јавно, сви углас:

 ДОСТА ЈЕ НЕЉУДСКИХ ПОСТУПАКА! ВРАЋАЈМО СЕ У КРЕВЕТ!

 Младом човеку је за нормално функционисање потребно најмање осам сати сна. Поремећаји тог процеса изазивају трајне последице по здравље – пре свега, психичке. Устајање у тако раним сатима да би се стигло на претчас, јесте отворена злоупотреба власти опресивне институције школе и од ње ствара подводача савременог доба. Претчасови су непродуктивни и неекономични: каква је усредсреденост ученика у тако раним сатима који активно учествује у ноћном друштвеном животу, образујући се у области медуљудских односа? Одговор гласи – никаква!

 ПРАВО НА САН ЈЕ ЈЕДНО ОД ОСНОВНИХ ПРАВА ЧОВЕКА! ТРАЖИМО САМО СВОЈА ПРАВА! ПРОФЕСОРИ, НЕ ОМАЛОВАЖАВАЈТЕ НАС!“

Габи

Каква су оштећења српских ђака? Пре него што упутите протест за ускраћено право, размислите јесте ли извршили своје обавезе.

Медијски паланачки пионири

Било је то кад је наставница Мира била још ученик ОШ „Свети Сава“, а наставница Славица јој била разредна… Пало девојчицама на ум да понуде тек отвореној локалној ТВ Ласта да снимају емисије за тинејџере. Ево шта о томе каже Мирјана Кљакић, данас наставник српског језика у ТШ „9. мај“, а некад, кад се медијима почела бавити, ученица осмакиња.

Како смо нас три почеле да радимо емисију на локалној телевизијској станици?Не знам тачно ни сама! Биле смо радознале и пуне енергије! То је ваљда то. Обраћале смо се својим вршњацима у то лудо време (1994. година), а ми смо биле осми разред. Емисија се звала Џокер. Зашто? Не знам!

Имале смо термин уторком у 21 сат. Свака емисија је имала тему   (Добар изглед, Спорт, Музика, Хипи-стил, Филм, Снобизам, Поклони…). Теме смо бирале саме. Саме смо радиле све у вези са нашим програмом, имале смо камермана и монтера, мада смо увек биле присутне на монтирању.

Најаве смо радиле уживо из студија, а наша идеја је била да имамо што више прилога снимљених на терену. Сећам се, кад се појавимо са камером на великом одмору средњошколаца Уска улица постане скроз празна! Жеља нам је била да увек имамо неку анкету. Смишљале смо откачена питања (нпр. Шта бисте урадили када бисте сазнали да је ваш пријатељ homosapiens?), а гледаност је била велика управо због анкетираних јер се ми у Паланци мање-више сви познајемо.

У то време зачиње се турбо-фолк музика. Ми смо у свакој емисији пуштале два музичка спота, али народњаке и турбо-фолк НИКАД! То питање се није ни постављало! Пуштале смо најновије спотове са MTV-ја јер смо и саме то слушале.

Често смо у студију имале госте. Памтим емисију кад су нам гости били чланови групе „ Метро „ (Цоле данас пева и неким новим клинцима).

Уводиле смо и неке нове садржаје као што је наградна игра (имале смо и спонзора!), укључивање гледалаца у програм, гласање…

Трудиле смо се да испратимо дешавања па смо интервјуисале Ђорђа Балашевића, Бору Чорбу, Филипа Жмахера…

Власник Телевзије Ласта био је Миладин Смиљанић, није нас спутавао и хвала му! Мики је био наш камерман. И данас држи камеру у руци, знате га сви, сликао вас је бар неколико пута! Никола Вучковић је био чика за микс-пултом. Ето, и њега знате! Фотографисао је сигурно ваше одељење или ће вам снимати матурско вече. Кеки је био наш уметник те `94. Нацртао нам је шпицу за емисију (нацртао руком, ништа компјутер). Данас је познати редитељ музичких спотова естрадних личности – Александар Керекеш. Станка, данас учитељица ОШ „ Свети Сава „, у то време је била наша колегиница водитељка. Радила је емисије са Миланом Срдићем који је данас новинар телевизије Б92.

Не знам како смо се договарале и усклађивале идеје и замисли, али неких несугласица се не сећам! Делиле смо обавезе нас три и успевале да испунимо своју минутажу сваког уторка.

Ми нисмо наставиле да се бавимо водитељским послом, али смо стекле сигурност и заувек заборавиле шта је трема!

Да, умало да не поменем! Биле смо популарне, на улици су за нама добацивали Ластавице, а било је и оних што су нас „као случајно„ чекали у Уској јер су знали да морамо да прођемо након завршене емисије! Симпатично, зар не?!

Шта је кошуљица

Пошто је испричала сва своја сећања (и донела записано, па нисмо морали да хватамо белешке или снимамо камером), поделила нам је пример кошуљице за једну ТВ-емисију. Кошуљица није ништа друго него нацрт емисије, који садржи цео ток емисије и минутажу сваког њеног дела. По узору на ту кошуљицу правићемо и ми своју.

Уколико имате још питања за наставницу Миру, поставите јој, радо ће одговорити.