Фотографија с екскурзија имам врло мало јер није било мобилних телефона, а фотоапарат је имао само наставник, па после продавао фотографије. Екскурзије су биле једино време кад си се могао приближити наставнику и схватити да је и он човек, а не божанство. Схватали смо да наставник једе, спава, смеје се, дружи и може бити погужван као и ми. Неко се усуђивао и да загрли свог старешину… (Славица)

За нас је екскурзија била празник. Облачили смо се лепо и свечано као да ћемо у цркву. Тако смо се и понашали (Славица)

Последица једне средњошколске екскурзије је био брак. Не заврше све романсе тако.

Волонтерски рад у хотелу – ко загојати ходнике, има да их среди или плати пре него што крене кући.

Кревет био тврд у хотелу, ока нисмо склопили, много је лепше пресамитити се у бусу.

Ко ноћу орца, дању спава у бусу!

Доказни материјал бр. 2. усликала страшна Јурићка два најузорнија ђака, Биљу и Миру, као доказ како су провеле ноћ кад овако реагују на дневни зелениш кроз прозор. Дневница тад није било код Боре Руса у школи, па као надницу за непроспавану ноћ и претрпљени страх у ваљевској болници одштету наплатила тако што је пуштала своју ретро-музику док спавамо. Неки се будили и запомагали „Гааасии то!“, а она возачу тихо: „Појачавај“. Крајњи прозорски спавач – наставница Мира

Десетак година касније Мира, сада наставница, исто то ради својим ученицима: доказни материјал бр. 2а, опробана методологија

На неке секције ишли смо само због екскурзија. Птичја перспектива с аутентичним ефектом прозрачности. Мира

Купићу си топ кад-тад! Прва самостална двосатна шетња Кнез-Михајловом завршила је освајањем „непријатељског“ топа на Калемегдану. Биле смо тад изгубљени петаци. Колики су га освајали после нас.

Прва екскурзија на којој сам била за „џабаке“ је студентска – водила стране студенте после рата, који су дошли да виде дивљу Србију. Испред Крушедола Мира и не баш потпуни странац.

Друга студентска екскурзија – испод шестог Ајфеловог торња, опуштено. Мира и батаљон будућих наставника.

Пилићи и урбани мрави по зеленој трави на прекрасној Тари

Модирање или лудирање? Немамо често прилике и за једно и друго. Милица М.

Сви ми добро знамо да екскурзија више није обилажење знаменитости, него последња екскурзија са друштвом из основне. Наша матурска екскурзија је била незаборавна и дан-данас препричавамо доживљаје. Маја К.

Кад с пролећа крену ђачке екскурзије, по манастирима вероватно звона разгласе: Беж’те монаси, иду екскурзијанти!

Ни тзв. Школа у природи није за бацити. Тамо смо стварно учили под будним оком учитељице. Нема забушавања! Василиса и Маја

Ако ништа друго, школа у природи траје читаву вечност – седам дана. Увек се задеси и нечији рођендан. Напокон без „Принцезе“!

Маскенбал је заштитни знак школа у природи. Увек га уприличе. а костими… Мање-више увек исти. Али добро је понекад бити у туђој кожи!

Није ни Никола био увек овако озбиљан, одговоран и велики. Овде је негде Никола кад је био мали. Данас је гимназијалац и баш је отишао на једну много озбиљну десетодневну екскурзију у Швајцарску. Ниџо, јабуко, донеси коју фотку оданде.