Бити медијски писмен

Медијска цивилизација

Кажу да савремени човек после спавања, највише времена посвећује медијима. Процена, наизглед, делује претерано, јер, старији ће рећи да не проведу баш трећину дана гледајући ТВ, млађи да не проведу баш толико времена на интернету… Евентуалну забуну о томе колико времена проведемо с медијима, изазива чињеница да под медијима подразумевамо различите ствари, као и различито тумачење утицаја медија у наше животу: да ли је тај утицај присутан само онда кад с медијима радимо и користимо их, кад смо само пасивни посматрачи тј. онда кад су присутни  у нашем животу, а ми (погрешно!) сматрамо да не утичу много на нас и да контролишемо ситуацију.

Погледајте на какве све медије, средства комуникације и медијске врсте наилази безимени ученик у једном обичном   дану, у коме ћемо сваку његову активност везану за медије посебно нагласити. Тај ученик може бити било ко, можда и ти.

Један обичан (медијски) дан

  • Буди те мобилни телефон. Затим је зазвонио и фиксни – мама проверава јеси ли се пробудио
  • Укључујеш радио и слушаш своју омиљену радио-станицу док се спремаш за школу
  • На путу до школе опет се изнервираш бацајући поглед на недавно постављени билборд политичке садржине- рекламира се странка која ти још није платила лепљење плаката уочи последњих избора. 
  • Улазиш у школу и заустављаш се пред зидним новинама на којима су освануле фотографије са свестосавске приредбе, око којих су се многи твоји другари окупили. 
  • У учионици вадиш своје књиге, али и наставници имају своје књиге, речнике, енциклопедије и приручнике, које ти потурају, као да ти није доста и оног једног уџбеника. 
  • Наставник ликовног донео ти је којекакве плакате изложби уметности коју не разумеш, а наставница српског понела је прво издање Стеријиног Кир Јање, којим се твоја школа поноси, а ти не знаш зашто ако је та драма плагијат Молијеровог Тврдице. Но, наставница је причала о нашој верзији с таквим жаром да си решио да испиташ цео случај и коначно урадиш домаћи- поредиш та два дела, мада је то спадало у додатне задатке. 
  • Једва си дочекао велики одмор. На великом одмору дежурни наставници су трагали за учеником, којег је забележила школска видео-камера како излази из учионице и бесно шута саксију у ходнику, која се разбила у парампарчад. 
  • На музичком наставница пушта цеде превазиђених композитора. Срећом те је друг понео стрип, који сте са задовољством прегледали испод клупе. Другарица поред тебе определила се за таблоид, на који редовно баца новац, па сте од досаде прегледали и те новине. Кад вас је наставница ухватила у недозвољеним радњама, отворено си рекао да ти је досадно; а кад је тражила да се изјасниш шта би ти волео да слушаш на часу музичког, лупио си: рок-опере, па сад за следећи час мораш припремити неколико, али у комбинацији са изворним аријама и деловима опера које су инспирисале твоје омиљене музичаре.  
  • На физици си некако преживео оглед шаљући друговима из других одељења поруке мобилним  о смешним ситуацијама с часа. 
  • На часу грађанског сте гледали снимак ТВ-емисије о волонтеризму и коментарисали је, у шта си се тек на крају активно укључио, критикујући свет одраслих, који ништа не раде бадава, а младе би да оспособе за бесплатан рад. Сви су се одбровољили и смејали, па си био задовољан. 
  • На часу историје гледали сте документарни филм о преласку преко Албаније и последњем солунцу, што те ужасно уморило, али си издржао из љубави према свом деди, који ти је толико пута причао о историји. Штавише, јавио си се да направиш видео-репортажу са неким од учесника било ког отаџбинског рата за историјску секцију. Рачунао си на дедину помоћ у проналажењу извора и саговорника.  
  • Једва си дочекао час информатике и кабинет с рачунарима. Наставник вам допушта да првих десет минута проведете на интернету, па си погледао шта има ново на твојим омиљеним сајтовима. 
  • Кући си стигао таман на време да погледаш репризу омиљене тинејџерске серије на ТВ. Остао је укључен и кад си сео за свој рачунар да пронађеш нешто на интернету у вези с домаћим из српског језика. Био си потпуно изненађен шта си све пронашао о Кир Јањи и Тврдици, па си закључио да сад немаш времена да то све изучиш, и да ћеш, ипак, морати прво прочитати књиге. „Скинуо“ си неке материјале и линк до снимка позоришне представе. 
  • Утом је стигло и време за састанак астрономског клуба, који никако ниси желео да пропустиш, јер је била заказана видео-конференција са другарима из гимназије у Прокупљу. Сјатили су се сви локални медији да пропрате овај догађај, па сте се много нервирали јер је било техничких проблема током сесије, а ти си имао трему, па си замуцкивао. 
  • По повратку кући, твоји су гледали филм. Покушао си да се укључиш и пратиш, али су филм тако страшно прекидали рекламама, да радњу никако ниси могао да повежеш у смислену целину, те си одустао, поготово кад су и твоји родитељи између сваке две секвенце почели да запиткују о новостима у школи . 
  • Одлазиш у собу, спремајући се за одговарање из биологије сутра. Пред спавање си још мало сурфовао по интернету, чатовао с другарима и одговорио на електронску пошту и поруке на мобилном. 
  • Легао си касно с музиком с деведеа, озбиљно забринут за избор рок-опера за час музичког. Смирио те је и дао самопоуздање  поглед  у омиљени постер, репродукцију  Да Винчијевог Човека
  • Поново те буди мобилни телефон…

Шта је медиј

Списак активности у којима је анонимни ученик учествовао, исцрпио је готово све врсте медија у једном једином дану. Да, и књига је медиј, као и таблоидне новине, као и стрип, па и фотографија. Друга је ствар што ми обично под медијима подразумевамо електронске медије, који се сврставају у средства масовне комуникације, јер истовремено успевају да комуницирају са много људи (радио, телевизија, филм). Посебан третман има рачунар као хипемедиј, јер обједињује све медије. Практично, од тренутка кад очи отворимо, стално смо у контакту с медијима. У најширем значењу медиј је сваки преносилац информације, па и мобилни и фиксби телефон.

Које функције обављамо путем медија?

Уопштавањем наведених активности ученика, закључујемо да је различитим медијима задовољио многе своје потребе: 

  • комуницирао с другима         
  • учио и сазнавао
  • обавештавао се и обавештавао друге
  • опуштао и забављао

Садржаји добијени путем медија

Из списка активности не видимо јасно ни који су, ни какви су садржаји добијени коришћењем медија. Претпостављамо да је садржај књига и уџбеника проверено добар, као и садржај цедеа на часовима музичког, без обзира што су ученику досадни;  да су плакати са изложби квалитетно урађени, без обзира на то што ученика не занима таква уметност. Можемо претпоставити да сам ученик слуша неки од жанрова популарне, субкултурне музику, а не класичну. Претпостављамо да су фотографије са приредбе информативне и добро су забележиле и овековечиле целу манифестацију. Знамо да није он тај кога је школска видео-камера забележила на снимку. Не знамо какав је стрип прегледао, али знамо да су таблоидне новине, које је другарица донела потпуно безвредне, и да их не воли, али их је, ипак, прегледао. Не знамо који су његови омиљени сајтови (можда о астрономији), али смо сигурни да се рачунарска  мрежа у кабинету контролише и не може се приступити разним, штетним сајтовима. Тачно знамо који је документарни филм гледао, као и то да му није донео ништа ново, јер је то већ знао, па се досађивао, али га је час подстакао да сам уради нешто ново и направи видео-репортажу. Да ли ће је знати направити, а да другима не буде досадна, не знамо, али претпостављамо да ће технички знати да је направи. Не знамо ни какав је филм или ТВ-серија приказана на ТВ-програму, али закључујемо да се уз серију опустио, а да су га рекламе током филма изнервирале. Не знамо шта је комуницирао с вршњацима мобилним телефоном, имејл-писмима и чатовањем, али знамо да је то његова свакодневна редовна активност којом одржава социјалне контакте. Не знамо шта је и како је одабрао на интернету да уради домаћи из српског језика, али знамо да је мудро закључио да ће прво морати прочитати оно о чему намерава да пише или се послужи нечим што су други о томе писали. Надамо се да није повредио ауторска права и да је знао да у мору информација пронађе праве. Визуелне поруке, осим фотографија са приредбе, углавном су га нервирале (билборд, плакати), али и сам у соби држи један постер, што нас наводи на закључак да га нервирају поруке које преносе (политичка реклама и апстрактна уметност коју не разуме), а не сам медиј. Сазнајемо да су током  комуникације путем видео-конференције имали техничких проблема, што је разумљиво, јер је такав вид комуникације у повоју. Ученик је имао велику трену, не збох техничких проблема, него због локалних медија који су цео догађај пратили. Не знамо који су то медији били, поготово не знамо шта су после објавили. Анализу многобројних активности и порука завршићемо, као и анонимни ученик, музиком коју слуша с деведеа пред спавање: не знамо да ли ће трагање за изворима рок-обрада обогатити његово сазнање и утицати на његов укус, или ће му се смучити, па ће одустати.

 

Обиље информација и став према порукама с медија

Већ нас ова посматрања  обичног дана једног ученика доводе до сазнања да се сусрео са обиљем најразличитијих порука и садржаја. Према некима има емотиван или интелектуалан став: нервирају га, досадне су му и неразумљиве, плаше га, подстичу га на критику или нову, аутентичну активност, равнодушан је, опуштају га… Видимо и да неке од тих порука и свој став према њима везује за своје искуство, пријатно или непријатно (странка, деда) и не размишља даље о њима. Неке, пак ,одбија јер их не разуме и не зна довољно о њима (књига, опера). Неке су поруке врло тривијалне, он то зна, али их не одбија (таблоид, серија). 

Неке од медијских порука препознајемо као нешто што нам се свиђа или не свиђа, без јасних разлога зашто; према некима одмах изградимо критички став, према другима одмбрамбено-нападачки; према некима смо, наоко, равнодушни; неке у нас уносе немир и неспокој; неке нас обогате, друге само забаве… Постоје, међутим и многе поруке, које нам се сервирају, немамо никакав став, чак их ни не примећујемо, али и оне утичу на нас. Ученик кога смо пратили током једног дана не воли рекламе, а ипак, претпостављамо,  носи патике које се највише рекламирају, пије једно од пића које рекламирају, чак и слуша музику, коју је, претходно неко поштено изрекламирао. Осим билборда политичке садржине, који га нервира јер има и лично искуство, безброј је визуелних порука, које, чини му се, не примећује, али несвесно утичу на њега, и ко зна шта је тог дана, осим билборда и добро познатог постера у соби, његова подсвест забележила, што је утицало на њега, а да тога није ни свестан. Анонимни ученик лако износи свој критички став према свему, не плаши се да сручи наставницима у лице да му је нешто досадно, макар немао образложење, али је, ипак, имао трему у присуству „тамо неких“ представника медија.

Свакодневно се сви сусрећемо са обиљем порука са различитих медија због чега има много оних због којих постмодерно друштво називају медијском цивилизацијом. Обиље информација постаје велики проблем човечанства. Више човек не јури за информацијама, него оне јуре њега. У мору информација потребно је имати одређене вештине да се издвоје праве и најефикасније. И наш се безимени ученик нашао пред таквим проблемом када је потрошио сате само да види шта на интернету постоји о Стеријином Кир Јањи и Молијеровом Тврдици, желећи да избегне напор читања оба књижевна остварења, али је схватио да ће му читање дела, с обзиром на то какав је конкретан задатак добио, бити најефикасније, чак и најбрже.

Медијска манипулација

У масовним медијима раде читаве екипе стручњака, које проучавају своју „клијентелу“, профилишу је, те се служе разним средствима да допру до сваког ума, свачијег укуса, и свих назора и одговарајуће утичу на њих. Ту могућност утицања на друге зовемо медијска манипулација. Не утичу само масовни медији на нас, и књига има ту моћ. Притом, сваки медиј има дугачије начине манипулације у складу са својим специфичним средствима изражавања. У филму је један од облика манипулације тзв. 25 сличица, која се убацује у оне 24 сличице у секунди. Људском оку је 25. сличица невидљива, али истраживања показују да је подсвест бележи и она утиче на наш избор, рецимо, одређеног производа, при куповини (кока-кола, чоколада Милка). Технологија фотографије нуди бескрајне могућности фотомонтаже, које могу да стварају погрешне представе о неком важном догађају, јер фотографији се верује као и свом оку.

Могућности манипулације не заснивају се само на техничкој страни неког медија. У монтирану истинитост и документарност фотографије о важном догађају данас, ипак, свако посумња, знајући за бескрајне могућности технике. Али, шта ако догађај о којем вас свакодневно обавештавају уопште није важан, а ви имате представу да је јако важан зато што медији непрестано говоре о њему. Шта ако, рецимо,  нема толико насиља на улицама, колико фото-репортери и видео-камере бележе? Шта ако их намерно предимензионирају, или чак измишљају да би изазвали сензацију, да би вас уплашили, унели неповерење у људе? Избор садржаја које масовни медији преносе и ми то примамо, свесно или несвесно, такође утиче на нас да нешто сматрамо животно важним, мада је оно, здарворазумски гледано, на нивоу инцидента. Јефтине и забавне, доступне књиге, које читамо, могу да  утичу на нас  током времена, да и сами постанемо површни,  лаки и умишљени, као јунаци књига, које смо читали.

Медијска писменост

Без медија као савремена бића, не можемо, али због тога не морамо имати искривљене слике света, не морамо се плашити или заваравати шареним сличицама среће, које нам се сервирају, и које нас можда ни не би учиниле срећним. Због тога је потребно познавати медије да се не би десило да они управљају нама, уместо ми њима.  Медијска писменост развија се у сфери откривања манипулације медијима и критичким односом према медијима. Да бисмо знали како функционишу медији и како нас могу изманипулисати, потребно је да на основном нивоу знамо како они технички функционишу. Медијском писменошћу оспособљавамо се да на нас медији не утичу у нежељеном правцу и да не постанемо бесловесни објекти медијске манипулације.

Медијска писменост није само:

  • кориснички ниво знања укључи / искључи / претражи / нарежи / сними… 
  • способност да се према медијским садржајима одредимо као свиђа ми се / не свиђа ми се 
  •  језичка писменост и култура говора на медијима

Медијска писменост подразумева:

  • основна знања о техничким могућностима медија, њиховом специфичном језику и облицима изражавања 
  • одолевање многим и непотребним информацијама и садржајима којима смо засути свакодневно и способност избора најефикаснијих 
  • разумевање и тумачење  садржаја које нам нуде медији 
  • изграђивање критичке дистанце према облицима медијског манипулисања, и сопственог разложног става према медијским садржајима и порукама

Медијска писменост у свету који  зовемо медијска цивилизација је једнако важна као језичка писменост у времену где смо свет сазнавали претежно преко штампаних медија. Предвиђања футуролога крећу се у два смера: једни имају апокалиптичну слику света у којем ће медији владати не само човековом мишљу, него и емоцијама, јер ће он живети туђе животе, мислити туђом главом, добијати симулације расположења и емоција уместо стварног, пуног живота. Други мисле да развој медија даје могућност свим различитостима да се креативно и аутентично изразе. Као и увек, истина је негде на средини. Те средине држаћемо се и ми у пројекту Интернест БП.

Тај флексибилни однос према медијима значи да ћемо указивати на опасности од манипулације и губљења свог аутентичног мишљења, става и деловања,  путем учења и промишљања садржаја који нам се сервирају путем медија. С друге стране, покушаћемо да своје деловање, своје теме и садржаје „упакујемо“ у медијске поруке креативно и одговорно. С таквим намерама укључујемо се у пројекат Интернест.

 ПРЕДЛОГ  ЗА  ДИСКУСИЈУ  И  РАД

  1. Да ли се препознајете у ситуацијама у којима се затекао ученик у овој лекцији? Које су ти типичне ситуације, у којима се с мањим или већим разликама препознајете и ви? Шта је то у његовом дану што нимало не личи на ваше искуство, а да има везе с медијима?
  2. Можете ли објаснити зашто је ученик имао трему кад је требало да говори пред  новинарима локалних медија.
  3. Замислите шта су локални медији пренели о видео-конференцији. Напишите вест или извештај о том догађају, онако како претпостављате да би новинари локалних медија написали или изрекли. Имате слободу да та вест телевизијска, радијска, новинарска; да будете духовити; да вам текст садржи типичне грешке нодоучених новинара. Детаље које не садржи овај текст, слободно измислите, допишите.
  4. Ученик у својој соби има постер Да Винчијевог Човека (прва репродукција у тексту). Та је слика предмет различитих модификација да би се од ње направио лого, насловна страна књиге, симбол разноразних покрета, удружења, институција. Изазов је многим појединцима да је доцртају и модификују по својим потребама. Погледајте све модификације слике у тексту, и образложите која, по вашем мишљењу,  највише одговара положају савременог човека у медијској цивилизацији.

25 responses

  1. Са становишта наставника, мени се чини да је у школи овог ученика несвакидашње квалитетна настава: у истом дану добио је три добра и занимљива истраживачка рада (два су била добровољна, један по „казни“,па се не може рећи да је баш толико преоптерећен), на три-четири часа коришћени су медији, не зато да би наставник мало одморио глас, него функционално – тек иза тога је следио разговор, задатак, поређење… У настави је много очигледног, почев од огледа, преко плаката, што од ученика захтева ангажман и размишљање, а не само физичко присуство.
    Још ми се чини да овај ученик размишља,зна да направи избор, није лењ, мада, природно, у складу са својим годинама реагује често бунтовнички и емотивно. Допада ми се поступак наст. музичког.
    Све у свему, нетипична и школа и ученик. Настава добра, ученик паметан, а ипак се на неким часовима, који нису лоше замишљени, досађивао. Зашто? Можда зато што га те теме не занимају.

    1. По мом мишљењу дечак се на појединим часовима досађивао, не због тема које га не занимају, већ због начина на који се о њима говорило. Мислим да свака тема може да буде занимљива ако је ми таквом учинимо.

  2. Марина Васић | Одговор

    Мој живот за разлику дечаковог није везан толико за медије. Више волим да се дружим уживо, него да сам на интернету и сама у соби, да шаљем поруке мобилним… На интернету могу бити само пола сата. То време су ми одредили родитељи јер је интернет јако опасан, кажу они. Са дечаком се слажем у вези реклама.

    1. Не чујемо често да родитељи контролишу време проведено за рачунаром. Пола до једног сата за децу је време за које стручњаци (психолози) кажу да је оптимално. Преко тога може бити штетно. каква су искуства других по питању забрана – контролишу их ли родитељи и имају ли неке забране?

      1. Ја сам сама себи одредила сат времена дневно на интрнету иако се често деси да то не испоштујем, јер, кад одем на један сајт, надовежем се на други, па на трећи и тако док не схватим да сам већ сатима на нету. То ми је једна од лоших навика.

        1. То је највиши степен свести и одговорности – самосвест и самоконтрола!

  3. Александра Бајић | Одговор

    Мој живот није као његов, али има неких сличности. На моју жалост, не користим ни један медиј дуже од пола сата јер носим наочаре и много ми смета кад дуго гледам било који екран. неки кажу да је то срећа у несрећи, јер сам тако заштићена од нежељених ствари на медијима, али ја не мислим тако. Онима који гледају много ТВ или сурфују по интернету, рекла бих само – чувајте очи!

  4. 1.Његов живот није сличан мом. За мене, он превише борави за компјутером и много телефонира. Слажем се са њим само у вези реклама јер их и ја не волим током филма. А, можда се он сам бојао својих родитеља, па је зато отишао у своју собу. Још нам је нешто слично. Ни ја не волим класичну музику, али волим музичко јер добро свирам на флаути и имам све петице. Класична музика ме успављује. Не разумем шта су рок-опере.

  5. Бојана Зиројевић | Одговор

    Мој живот није исти као његов, али је сличан. Не користим медије много. највише гледам телевизор, али кад почну рекламе заборавим шта сам гледала. Понекад идем на интернет. Политике има свугде. Она ме нервира.

  6. Да нагласим – не свиђа ми се што га је странка преварила и није му платила што је лепио плакате! Вероватно су желели да сироти дечак буде члан те странке, а он је само хтео да заради џепарац. И уопште, не волим политику, стално и свуда је гледамо!

  7. Зорана Воргучић | Одговор

    Мој живот је сличан као живот дечака. Ја сам дете, а он је мало старији од мене. Имам наставнике као и он, можда су његови строжи. И мене нервирају рекламе кад гледам неки добар филм, серију или емисију на телевизору. Волела бих да их нема!!!! Разликујемо се по томе што он, изгледа не воли музичко а ја га ОБОЖАВАМ. Колико се мени чини, он много више времена проводи уз медије, а ја не баш толико. Мислим да не треба да верујемо у све што прочитамо и видимо на медијима.

  8. Pronalazim se u životu ovog dečaka. Mada jako slabo gledam TV, uglavnom zato što svi programi i emisije propagiraju i serviraju iste vrednosti, koje se meni ne sviđaju. A i zbog toga što često koristim Internet. Mislim da je on bolji medij, jer na njemu vidite više različitih (pa i suprotstavljenih) mišljenja, na osnovu kojih vi onda možete sami da sklapate svoju sliku o nekoj stvari.

    P.S. Družite se uživo!

  9. Јуче сам на часу грађанског код петих разреда случајно поставила питање колико времена проводе за рачунаром, да ли им родитељи ограничавају време и да ли знају какве игрице користе.Била сам шокирана (благо речено) када су ми рекли да су за рачунаром по неколико сати, играју игрице где главни јунак (тј.они) убија разним оруђима, најчешће секиром. Одрубљује главе, полови људе, сече им екстремитете, а крви „до колена“. Били су страшно узбуђени и одушевљени док су ми то причали!! Мами и тату то не занима, а са некима и тате учествују у игри!!?? С обзиром да и сама имам децу и почињем да се борим и са њима и рачунаром, НЕ МОГУ ДА ВЕРУЈЕМ да има родитеља као што деца причају. Као да одгајају неком другом децу, онако успут. Ако сам сад неког увредила, нека прими моје извињење, али мислим да проблем поставимо пред неког психолога, непристрасног, његово мишљење неће бити другачије од мог. Овај пример се односи на отприлике 80% ученика које сам питала. Запањујуће, зар не?

    1. Из анкете коју смо радили прошле године на узорку од 200 ученика од. 6. до. 8. разреда, сазнали смо још један занимљив податак. Од петине родитеља који бране и контролишу својој деци боравак на интернету највише је оних који сами не користе рачунар. Поставља се питање бране ли они у знању или незнању.У новијој историји школи непрестано се наилази на проблем едукације родитеља, а не само деце.

  10. Хоће ли неко покушати написати бар вест о догађају у радио-клубу? (питање 3)

  11. Једним делом се проналазим у начину живота овог дечака,али мислим да медији могу да помогну и одмогну.Да бисмо схватили нешто на часу,најбоље је видти неку слику,видео исл.Не треба користити интернет,телевизију и остало за ~одмарање~ јер се на тај начин још више умарамо…Ако смо стварно заинтересовани за нешто,можемо издвојити мало времена и погледати то или користити,али у ограниченим количинама…
    Шта ви мислите?

  12. Ивана пилиповић | Одговор

    Проналазим се у начину живота овог дечака.Слажем се са Тијаном кад је рекла да медији могу да помогну,али исто тако могу и да одмогну.Али ми смо окружени медијима тако да је тешко да се бар мало одвојимо од њих.Кући радимо домаћи,читамо кнјиге(користимо медије и за учење),у слободно време слушамо музику,гледамо телевизор,на интернету смо или играмо игрице на компјутеру.У школи исто употребљавамо медије.МЕДИЈИ ИМАЈУ КОНТРОЛУ НАД НАМА УМЕСТО ДА МИ УСПОСТАВИМО КОНТРОЛУ НАД ЊИМА!

    1. Мудро размишљање. Да ли си наглашену девизу негде чула, или је заиста разумеш? Шта нам све медији контролишу и како?

      1. Разумем ту девизу, а како и не бих кад ми мама стално каже да престанем да гледам у те „кутије“. Наравно, мисли на телевизор или на компјутер. Свe време проведено у кући своди ми се на гледање ТВ-а, седење за компјутером, слушање радија, а о мобилном телефону да не говорим. Свака два минута стижу поруке. Мој тата каже да сам Борис Тадић не би ме толико звали. Фиксни телефон стално звони и вечито је потребно неком да се објашњава задатак из математике или да се објасни шта је било за домаћи. Медији и техника нас све више гутају. Тешко је успоставити контролу над њима.

  13. Типичан дан пун медија подсетио ме на нешто…изгледа баш на мене. Медији су свуда око нас. Дефинитивно не можемо да побегнемо од њих,а ни немамо потребу за тим.

  14. Драги моји, у медијима сам већ дуго. Пуком случајношћу постао ми је посао од ког живим…и наравно да ми је посао да све вас усмерим (конкретно путем радио станице) на конкретне информације које су вам неопходне за дневне активности (типа да ли ће бити воде, струје, који филм се приказује у биоскопу и слично…). То су информације које не могу да вас ограниче,већ помогну у нормалном функционисању. Међутим, ако посматрамо медије као обична предузећа која се боре за зараду, онда ту долази до, условно речено, куповине потрошача,тј. медији ће вас купити разним информацијама које пласирају, јер људска радозналост је веома специфична и почињете полако да зависите од тога да ли ћете данас чути шта ће бити са сечом платана, да ли ће се изградити базени и друго… Све је то у вашој подсвести негде, зато се потрудите да апсорбујете само оне информације које су вам корисне за свакодневне активности. Све ово причам конкретно везано за радио станице. Не дозволите да музика коју слушате на радију утиче на ваш музички укус већ га сами изградите. Уколико желите било шта да питате, ту сам да изађем у сусрет и одговорим. Надам се да сам мало помогла да схватите медије као предузеће које живи од фамозних реклама, а исто тако га посматрајте као неког ко је ту да вам помогне разним корисним информацијама, а оне бескорисне су ту да попуне празан простор,а ви се потрудите да их препознате.

  15. Мој живот се доста раѕликује од живота овог дечака.Нисам толико оптерећена медијима и мој живот је доста мирнији од његовог.По мени он има веома занимљиве часове.Ја бих на тим часовима уживала,јер моја школа није толико опремљена технолигијом,али часови су веома занимљиви. Сматрам да сваки час може да буде занимљив,али то ѕависи од наставника.Наставници треба да што боље представе свој час.Треба да је предају на што занимљивији начин да би ученике заинтересовали за час,јер у колико је нешто неинтересантно испредавано нико неће у школи ништа научити,јер ће му мисли бити негде друго.Доказано је да се у школи највише научи,а неинтересантним предавањем то је не могуће.
    Ја погледам по некад временску прогнозу да бих знала како шта ме очекује током дана.

  16. Прва страна блога је најинетерсантнија баш због једне те исте репродукције у различитим варијантама. Чак и да сам видела само наслов, а затим само фотографије, могла бих да наслутим шта је порука прве стране. Укратко: „Много је порука и виђења света, много углова гледања. Медији нам их дају. Положај човека у таквом свету није нимало лак.“ Тај поглед може бити такав да изазива хармонију и сигурност у којој се човек осећа као да још увек влада ситуацијом или бар собом. Може бити потпуно изгубљен у времену и простору. Може бити у сталној напетости и дилеми, не знајући којим кључем да откључа који свет. Може на свет глеадти конформистички и са шаљиве стране, где је само битно да се угоди својим чулима. Може на свет гледати са економске стране тј. какву му корист ко и шта доноси.
    Лично ми се чини да слика човека који у кругу покушава да одржи равнотежу, најбоље представља положај човека у медијском свету. Човекова сигурност и интегритет су јако пољуњани и слика то добро преноси, али се човек не предаје, још има снаге и одржава се.

  17. Slazem se, naci cu na netu nesto slicno sto sam pre nasla a vezano je za pricu, pa cu postaviti

  18. НОВИНАРСКА ВЕСТ
    22.фебруара 2010. године у 18:00, у Бачкој Паланци у просторијама Астрономског клуба млади астрономи имали су необичан састанак. Сусрели су се и разговарали на даљину са ђацима гимназије у Прокупљу. Састанак је био на мрежи, путем видео-конференције. Све је било добро до пред крај кад је техника изненада заказала и конференција прекинута. Млади су се брзо снашли и разговор завршили телефоном.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s