Бити медијски писмен

Медијска цивилизација

Кажу да савремени човек после спавања, највише времена посвећује медијима. Процена, наизглед, делује претерано, јер, старији ће рећи да не проведу баш трећину дана гледајући ТВ, млађи да не проведу баш толико времена на интернету… Евентуалну забуну о томе колико времена проведемо с медијима, изазива чињеница да под медијима подразумевамо различите ствари, као и различито тумачење утицаја медија у наше животу: да ли је тај утицај присутан само онда кад с медијима радимо и користимо их, кад смо само пасивни посматрачи тј. онда кад су присутни  у нашем животу, а ми (погрешно!) сматрамо да не утичу много на нас и да контролишемо ситуацију.

Погледајте на какве све медије, средства комуникације и медијске врсте наилази безимени ученик у једном обичном   дану, у коме ћемо сваку његову активност везану за медије посебно нагласити. Тај ученик може бити било ко, можда и ти.

Један обичан (медијски) дан

• Буди те мобилни телефон. Затим је зазвонио и фиксни – мама проверава јеси ли се пробудио
• Укључујеш радио и слушаш своју омиљену радио-станицу док се спремаш за школу
• На путу до школе опет се изнервираш бацајући поглед на недавно постављени билборд политичке садржине- рекламира се странка која ти још није платила лепљење плаката уочи последњих избора. 
• Улазиш у школу и заустављаш се пред зидним новинама на којима су освануле фотографије са свестосавске приредбе, око којих су се многи твоји другари окупили. 
• У учионици вадиш своје књиге, али и наставници имају своје књиге, речнике, енциклопедије и приручнике, које ти потурају, као да ти није доста и оног једног уџбеника. 
• Наставник ликовног донео ти је којекакве плакате изложби уметности коју не разумеш, а наставница српског понела је прво издање Стеријиног Кир Јање, којим се твоја школа поноси, а ти не знаш зашто ако је та драма плагијат Молијеровог Тврдице. Но, наставница је причала о нашој верзији с таквим жаром да си решио да испиташ цео случај и коначно урадиш домаћи- поредиш та два дела, мада је то спадало у додатне задатке. 
• Једва си дочекао велики одмор. На великом одмору дежурни наставници су трагали за учеником, којег је забележила школска видео-камера како излази из учионице и бесно шута саксију у ходнику, која се разбила у парампарчад. 
• На музичком наставница пушта цеде превазиђених композитора. Срећом те је друг понео стрип, који сте са задовољством прегледали испод клупе. Другарица поред тебе определила се за таблоид, на који редовно баца новац, па сте од досаде прегледали и те новине. Кад вас је наставница ухватила у недозвољеним радњама, отворено си рекао да ти је досадно; а кад је тражила да се изјасниш шта би ти волео да слушаш на часу музичког, лупио си: рок-опере, па сад за следећи час мораш припремити неколико, али у комбинацији са изворним аријама и деловима опера које су инспирисале твоје омиљене музичаре.  
• На физици си некако преживео оглед шаљући друговима из других одељења поруке мобилним  о смешним ситуацијама с часа. 
• На часу грађанског сте гледали снимак ТВ-емисије о волонтеризму и коментарисали је, у шта си се тек на крају активно укључио, критикујући свет одраслих, који ништа не раде бадава, а младе би да оспособе за бесплатан рад. Сви су се одбровољили и смејали, па си био задовољан. 
• На часу историје гледали сте документарни филм о преласку преко Албаније и последњем солунцу, што те ужасно уморило, али си издржао из љубави према свом деди, који ти је толико пута причао о историји. Штавише, јавио си се да направиш видео-репортажу са неким од учесника било ког отаџбинског рата за историјску секцију. Рачунао си на дедину помоћ у проналажењу извора и саговорника.  
• Једва си дочекао час информатике и кабинет с рачунарима. Наставник вам допушта да првих десет минута проведете на интернету, па си погледао шта има ново на твојим омиљеним сајтовима. 
• Кући си стигао таман на време да погледаш репризу омиљене тинејџерске серије на ТВ. Остао је укључен и кад си сео за свој рачунар да пронађеш нешто на интернету у вези с домаћим из српског језика. Био си потпуно изненађен шта си све пронашао о Кир Јањи и Тврдици, па си закључио да сад немаш времена да то све изучиш, и да ћеш, ипак, морати прво прочитати књиге. „Скинуо“ си неке материјале и линк до снимка позоришне представе. 
• Утом је стигло и време за састанак астрономског клуба, који никако ниси желео да пропустиш, јер је била заказана видео-конференција са другарима из гимназије у Прокупљу. Сјатили су се сви локални медији да пропрате овај догађај, па сте се много нервирали јер је било техничких проблема током сесије, а ти си имао трему, па си замуцкивао. 
• По повратку кући, твоји су гледали филм. Покушао си да се укључиш и пратиш, али су филм тако страшно прекидали рекламама, да радњу никако ниси могао да повежеш у смислену целину, те си одустао, поготово кад су и твоји родитељи између сваке две секвенце почели да запиткују о новостима у школи . 
• Одлазиш у собу, спремајући се за одговарање из биологије сутра. Пред спавање си још мало сурфовао по интернету, чатовао с другарима и одговорио на електронску пошту и поруке на мобилном. 
• Легао си касно с музиком с деведеа, озбиљно забринут за избор рок-опера за час музичког. Смирио те је и дао самопоуздање  поглед  у омиљени постер, репродукцију  Да Винчијевог Човека. 
• Поново те буди мобилни телефон…

Шта је медиј

Списак активности у којима је анонимни ученик учествовао, исцрпио је готово све врсте медија у једном једином дану. Да, и књига је медиј, као и таблоидне новине, као и стрип, па и фотографија. Друга је ствар што ми обично под медијима подразумевамо електронске медије, који се сврставају у средства масовне комуникације, јер истовремено успевају да комуницирају са много људи (радио, телевизија, филм). Посебан третман има рачунар као хипемедиј, јер обједињује све медије. Практично, од тренутка кад очи отворимо, стално смо у контакту с медијима. У најширем значењу медиј је сваки преносилац информације, па и мобилни и фиксби телефон.

Које функције обављамо путем медија?

Уопштавањем наведених активности ученика, закључујемо да је различитим медијима задовољио многе своје потребе: 

• комуницирао с другима         
• учио и сазнавао
• обавештавао се и обавештавао друге
• опуштао и забављао

Садржаји добијени путем медија

Из списка активности не видимо јасно ни који су, ни какви су садржаји добијени коришћењем медија. Претпостављамо да је садржај књига и уџбеника проверено добар, као и садржај цедеа на часовима музичког, без обзира што су ученику досадни;  да су плакати са изложби квалитетно урађени, без обзира на то што ученика не занима таква уметност. Можемо претпоставити да сам ученик слуша неки од жанрова популарне, субкултурне музику, а не класичну. Претпостављамо да су фотографије са приредбе информативне и добро су забележиле и овековечиле целу манифестацију. Знамо да није он тај кога је школска видео-камера забележила на снимку. Не знамо какав је стрип прегледао, али знамо да су таблоидне новине, које је другарица донела потпуно безвредне, и да их не воли, али их је, ипак, прегледао. Не знамо који су његови омиљени сајтови (можда о астрономији), али смо сигурни да се рачунарска  мрежа у кабинету контролише и не може се приступити разним, штетним сајтовима. Тачно знамо који је документарни филм гледао, као и то да му није донео ништа ново, јер је то већ знао, па се досађивао, али га је час подстакао да сам уради нешто ново и направи видео-репортажу. Да ли ће је знати направити, а да другима не буде досадна, не знамо, али претпостављамо да ће технички знати да је направи. Не знамо ни какав је филм или ТВ-серија приказана на ТВ-програму, али закључујемо да се уз серију опустио, а да су га рекламе током филма изнервирале. Не знамо шта је комуницирао с вршњацима мобилним телефоном, имејл-писмима и чатовањем, али знамо да је то његова свакодневна редовна активност којом одржава социјалне контакте. Не знамо шта је и како је одабрао на интернету да уради домаћи из српског језика, али знамо да је мудро закључио да ће прво морати прочитати оно о чему намерава да пише или се послужи нечим што су други о томе писали. Надамо се да није повредио ауторска права и да је знао да у мору информација пронађе праве. Визуелне поруке, осим фотографија са приредбе, углавном су га нервирале (билборд, плакати), али и сам у соби држи један постер, што нас наводи на закључак да га нервирају поруке које преносе (политичка реклама и апстрактна уметност коју не разуме), а не сам медиј. Сазнајемо да су током  комуникације путем видео-конференције имали техничких проблема, што је разумљиво, јер је такав вид комуникације у повоју. Ученик је имао велику трену, не збох техничких проблема, него због локалних медија који су цео догађај пратили. Не знамо који су то медији били, поготово не знамо шта су после објавили. Анализу многобројних активности и порука завршићемо, као и анонимни ученик, музиком коју слуша с деведеа пред спавање: не знамо да ли ће трагање за изворима рок-обрада обогатити његово сазнање и утицати на његов укус, или ће му се смучити, па ће одустати.

 

Обиље информација и став према порукама с медија

Већ нас ова посматрања  обичног дана једног ученика доводе до сазнања да се сусрео са обиљем најразличитијих порука и садржаја. Према некима има емотиван или интелектуалан став: нервирају га, досадне су му и неразумљиве, плаше га, подстичу га на критику или нову, аутентичну активност, равнодушан је, опуштају га… Видимо и да неке од тих порука и свој став према њима везује за своје искуство, пријатно или непријатно (странка, деда) и не размишља даље о њима. Неке, пак ,одбија јер их не разуме и не зна довољно о њима (књига, опера). Неке су поруке врло тривијалне, он то зна, али их не одбија (таблоид, серија). 

Неке од медијских порука препознајемо као нешто што нам се свиђа или не свиђа, без јасних разлога зашто; према некима одмах изградимо критички став, према другима одмбрамбено-нападачки; према некима смо, наоко, равнодушни; неке у нас уносе немир и неспокој; неке нас обогате, друге само забаве… Постоје, међутим и многе поруке, које нам се сервирају, немамо никакав став, чак их ни не примећујемо, али и оне утичу на нас. Ученик кога смо пратили током једног дана не воли рекламе, а ипак, претпостављамо,  носи патике које се највише рекламирају, пије једно од пића које рекламирају, чак и слуша музику, коју је, претходно неко поштено изрекламирао. Осим билборда политичке садржине, који га нервира јер има и лично искуство, безброј је визуелних порука, које, чини му се, не примећује, али несвесно утичу на њега, и ко зна шта је тог дана, осим билборда и добро познатог постера у соби, његова подсвест забележила, што је утицало на њега, а да тога није ни свестан. Анонимни ученик лако износи свој критички став према свему, не плаши се да сручи наставницима у лице да му је нешто досадно, макар немао образложење, али је, ипак, имао трему у присуству „тамо неких“ представника медија.

Свакодневно се сви сусрећемо са обиљем порука са различитих медија због чега има много оних због којих постмодерно друштво називају медијском цивилизацијом. Обиље информација постаје велики проблем човечанства. Више човек не јури за информацијама, него оне јуре њега. У мору информација потребно је имати одређене вештине да се издвоје праве и најефикасније. И наш се безимени ученик нашао пред таквим проблемом када је потрошио сате само да види шта на интернету постоји о Стеријином Кир Јањи и Молијеровом Тврдици, желећи да избегне напор читања оба књижевна остварења, али је схватио да ће му читање дела, с обзиром на то какав је конкретан задатак добио, бити најефикасније, чак и најбрже.

Медијска манипулација

У масовним медијима раде читаве екипе стручњака, које проучавају своју „клијентелу“, профилишу је, те се служе разним средствима да допру до сваког ума, свачијег укуса, и свих назора и одговарајуће утичу на њих. Ту могућност утицања на друге зовемо медијска манипулација. Не утичу само масовни медији на нас, и књига има ту моћ. Притом, сваки медиј има дугачије начине манипулације у складу са својим специфичним средствима изражавања. У филму је један од облика манипулације тзв. 25 сличица, која се убацује у оне 24 сличице у секунди. Људском оку је 25. сличица невидљива, али истраживања показују да је подсвест бележи и она утиче на наш избор, рецимо, одређеног производа, при куповини (кока-кола, чоколада Милка). Технологија фотографије нуди бескрајне могућности фотомонтаже, које могу да стварају погрешне представе о неком важном догађају, јер фотографији се верује као и свом оку.

Могућности манипулације не заснивају се само на техничкој страни неког медија. У монтирану истинитост и документарност фотографије о важном догађају данас, ипак, свако посумња, знајући за бескрајне могућности технике. Али, шта ако догађај о којем вас свакодневно обавештавају уопште није важан, а ви имате представу да је јако важан зато што медији непрестано говоре о њему. Шта ако, рецимо,  нема толико насиља на улицама, колико фото-репортери и видео-камере бележе? Шта ако их намерно предимензионирају, или чак измишљају да би изазвали сензацију, да би вас уплашили, унели неповерење у људе? Избор садржаја које масовни медији преносе и ми то примамо, свесно или несвесно, такође утиче на нас да нешто сматрамо животно важним, мада је оно, здарворазумски гледано, на нивоу инцидента. Јефтине и забавне, доступне књиге, које читамо, могу да  утичу на нас  током времена, да и сами постанемо површни,  лаки и умишљени, као јунаци књига, које смо читали.

Медијска писменост

Без медија као савремена бића, не можемо, али због тога не морамо имати искривљене слике света, не морамо се плашити или заваравати шареним сличицама среће, које нам се сервирају, и које нас можда ни не би учиниле срећним. Због тога је потребно познавати медије да се не би десило да они управљају нама, уместо ми њима.  Медијска писменост развија се у сфери откривања манипулације медијима и критичким односом према медијима. Да бисмо знали како функционишу медији и како нас могу изманипулисати, потребно је да на основном нивоу знамо како они технички функционишу. Медијском писменошћу оспособљавамо се да на нас медији не утичу у нежељеном правцу и да не постанемо бесловесни објекти медијске манипулације.

Медијска писменост није само:

• кориснички ниво знања укључи / искључи / претражи / нарежи / сними… 
• способност да се према медијским садржајима одредимо као свиђа ми се / не свиђа ми се 
•  језичка писменост и култура говора на медијима

Медијска писменост подразумева:

• основна знања о техничким могућностима медија, њиховом специфичном језику и облицима изражавања 
• одолевање многим и непотребним информацијама и садржајима којима смо засути свакодневно и способност избора најефикаснијих 
• разумевање и тумачење  садржаја које нам нуде медији 
• изграђивање критичке дистанце према облицима медијског манипулисања, и сопственог разложног става према медијским садржајима и порукама

Медијска писменост у свету који  зовемо медијска цивилизација је једнако важна као језичка писменост у времену где смо свет сазнавали претежно преко штампаних медија. Предвиђања футуролога крећу се у два смера: једни имају апокалиптичну слику света у којем ће медији владати не само човековом мишљу, него и емоцијама, јер ће он живети туђе животе, мислити туђом главом, добијати симулације расположења и емоција уместо стварног, пуног живота. Други мисле да развој медија даје могућност свим различитостима да се креативно и аутентично изразе. Као и увек, истина је негде на средини. Те средине држаћемо се и ми у пројекту Интернест БП.

Тај флексибилни однос према медијима значи да ћемо указивати на опасности од манипулације и губљења свог аутентичног мишљења, става и деловања,  путем учења и промишљања садржаја који нам се сервирају путем медија. С друге стране, покушаћемо да своје деловање, своје теме и садржаје „упакујемо“ у медијске поруке креативно и одговорно. С таквим намерама укључујемо се у пројекат Интернест.

 ПРЕДЛОГ  ЗА  ДИСКУСИЈУ  И  РАД

1. Да ли се препознајете у ситуацијама у којима се затекао ученик у овој лекцији? Које су ти типичне ситуације, у којима се с мањим или већим разликама препознајете и ви? Шта је то у његовом дану што нимало не личи на ваше искуство, а да има везе с медијима?
2. Можете ли објаснити зашто је ученик имао трему кад је требало да говори пред  новинарима локалних медија.
3. Замислите шта су локални медији пренели о видео-конференцији. Напишите вест или извештај о том догађају, онако како претпостављате да би новинари локалних медија написали или изрекли. Имате слободу да та вест телевизијска, радијска, новинарска; да будете духовити; да вам текст садржи типичне грешке нодоучених новинара. Детаље које не садржи овај текст, слободно измислите, допишите.
4. Ученик у својој соби има постер Да Винчијевог Човека (прва репродукција у тексту). Та је слика предмет различитих модификација да би се од ње направио лого, насловна страна књиге, симбол разноразних покрета, удружења, институција. Изазов је многим појединцима да је доцртају и модификују по својим потребама. Погледајте све модификације слике у тексту, и образложите која, по вашем мишљењу,  највише одговара положају савременог човека у медијској цивилизацији.