Периодика

Периодично излажење

Све врсте штампе која излази периодично (дневно, недељно, двонедељно, квартално, годишње) једном речју називамо периодика. најпопуларније и најчитаније врсте периодике су новине и часописи. Попут књиге и периодика може имати различите садржаје: информативне, научне, културолошке, практичне, За разлику од књиге, чије читање захтева и време и удубљивање, новине се читају брже, делимично, површно, па су и много популарније. Већ својом већом популарношћу, брзим и летимичним читањем, документовање фотографијама, ствара се погодно тло за манипулацију и индоктринацију, која је већа него у књигама.

Седма сила

Новине имају далеко већи утицај на људе. Током Првог светског рата настао је израз „седма сила“ за новине, јер су имале толику моћ над људима као каква велика војна дивизија, којих је тада било шест, па су новине и новинаре зато прогласили седмом. Новине су, без присиле и војних операција, имале моћ да формирају ставове, мењају моду, наговоре и убеде људе, изазову бунт или задовољство…

Ко може бити новинар

Иако данас већ постоје студије журналистике тј. новинарства, новинари могу бити људи различитих профила: професори, педагози, инжењери, економисти, писци… Неки од њих се баве новинарством поред свог основног посла, али постоје и професионалне новинари, који живе од новинарског посла. Откако се појавио интернет, новинар, буквално, може бити свако.

Момо Капор по образовању је био академски сликар, најпознатији је као писац, а сарађивао је у многим новинама и часописима као новинар. Недавно је умро, а последње што је урадио јесте баш један новинарски чланак о новинарима. Преузмите га и прочитајте:

Похвала_новинарима_Момо_Капор

Жута штампа и таблоидна свест

Више се не може говорити о новинама као о седмој сили, јер су се средства информисања у међувремену умножила. Много већи утицај има ТВ, и, све више, интернет. Многе штампане новине имају своје дигиталне верзије на интернету. Но, то није разлог да и данас не постоји хиперинфлација и штампаних новина. У тој хиперинфлацији, часописи научног и културног садржаја се покрећу и гасе, а упорно претрајавају таблоиди и тзв. жута штампа, која почива на сензационалистичким прилозима, у које нико у потпуности не верује, а, ипак их и читају и купују.

Мапа о основним карактеристикама периодике (новина и часописа) подсетиће нас на новинарске врсте, врсте периодике, структуру новина, ствараоце потребне за једне новине, могућности манипулације и комерцијализације. 

 

Мапу пручите пратећи линк овде. Отворите ресурсе  у појединим концептима кликом на иконицу у дну концепта, па кликом на наслов који се појави испод иконице. Посебно проучите ресурс у концепту новинарске врсте и онај уграђен у црнобелу илустрацију новинара који пуца из „топа“ од новина. Један од тих ресурса је приказ новинаских врста стрип-техником, а други је пауер-поинт презентација о новинама и новинарству као врсти медија. Више о периодиви можете сазнати из књиге Михаила Бјелице : Новинарство и публицистика

Мапу су уз помоћ наставника израдиле и презентовале садржај Тијана Лајић, Миљана Пилиповић и Стефани Лазаревић, ученице VII 1 ОШ „Свети Сава“.

ТЕЗЕ  ЗА  ДИСКУСИЈУ 

  1. Које новине или часописе ви читате стално, које повремено? Одредите у коју врсту оне спадају по тематици и учесталости излажења, користећи поделе из мапе. Које вас рубрике у њима посебно занимају? Покушајте да процените квалитет тих новина.
  2. Многе новине имају и своју електронску верзију, а неке и само електронску верзију. Читаш ли и неке електронске новине? Које су предности електронских у односу на штампане новине?
  3. Протумачи илустрацију из насловног концепта на мапи: човек са новинама на лицу и преко њих наочаре. Шта поручује та илустрација?
  4. Како објашњавате појаву у нашој култури да сви знају да су таблоидне новине безвредне, да је у њима све лажно, а ипак их многи радо читају и купују?
  5. Клик на следећи линк Наполеон и новинар одвешће вас до новинарског чланка, у којем прочитајте само уводни део о Наполеоновом повратку на власт и како је то пропратио један новинар у својим насловима. Како тумачите ту смешну ситуацију? Шта сазнајете о новинарском послу?
  6. Прокоментариши ресурс „Новинарске врсте“ уграђен у мапу, који техником стрипа представља основне новинарске врсте: вест, извештај, интервју…У каквом су међусобном односу поједине новинарске врсте
Новинарска породица

Новинарска породица

Ако желиш да имаш ову чудну „породицу“ (радили су је твоји другари) као подсетник и систематизацију градива за српски језик, преузми је:

Novinarske_vrste

8 responses

  1. Ево шта чита један библиотекар, наставник српског. Од дневних новина купује Политику петком, али не чита. Купује их због ТВ-програма. Недељом чита Политикин Културни додатак на интернету, али не баш сваке недеље.Ништа више од дневних новина не чита, нити од женских, модних, забавних и др. врста новина. Чита, или бар прегледа, стручне часописе и новине: Просветни преглед (стиже у школу), Школски час, Панчевачко читалиште, Књижевност и језик, и још неке који стижу у школу. Претплаћена је на Православно дело, Лучу и Светосавско звонце. Прати електронски двонедељник Православље и Мајкрософтов Електронски часопис за наставнике. Понекад купи Експлорер (рачунарство). Мало ли је?

  2. Не читам новине и часописе. Нисам такав тип.

  3. Редовни сам читалац Политикиног забавника непуних девет година. Сваког петка после школе прво идем на киоск да купим Забавник. Волео бих да напоменем да, иако има веома пуно корисних и занимљивих текстова, и Забавник често има грешака, тако да се информације у њему не би смеле узимати здраво за готово. Додуше, тако би требало поступати са свим медијима.
    Недељне информативне новине (НИН) такође читам (сваког четвртка). Ценим их, јер за разлику од велике већине медија на овим просторима, извештавају објективно и без икаквих предрасуда.
    Од дневних новина читам Политику или Вечерње новости недељом, у зависности од тога шта мама и тата купе. Ту се фокусирам искључиво на тему недеље и ТВ програм.
    Од електронских издања, пратим Блиц онлајн, првенствено због фантастичних сатиричних стрипова Марка Сомборца и занимљивих блогера попут Зорана Кесића, и Б92.нет, који се попут НИН-а такође разликује од типичних домаћих медија. Занимљиво је да НИН и Б92 једини у рубрици „Култура“ стварно пишу о култури, а не о кичу и шунду који нам се свакодневно сервира.

  4. Чланак о Наполеону је јако поучан. Иако је реч о новинару, може се применити на многе људе, чија истина и прича зависе од актуелне власти. Можда то јесте разумно, али није морално. Има људи и занимања који нису често у оваквим искушењима, а новинари су свакодневно у њима.
    Баш добар чланак. Хвала на њему. Да га није бирао професор Јурић?

  5. 3. Илустрација човека с новинама на лицу говори ми да је то човек који пуно чита новине, и проналази се у њима, зависи од свакодневних вести које чит. Зато је игубио своје лице, не размишља више својом главом, верује написаном.

  6. Што се мене тиче, били седма сила или не, ја им не верујем много… 🙂

  7. Жутој штампи ни ја не верујем, али морам признати да их и ја понекад купим јер ме веома забављају. Можда превише исмевају познате личности, али шта да се ради, ти новинари који праве таблоиде тако зарађују за свој живот на основу наших слабости – то што ми волимо да забадамо нос у туђа посла и животе. Због повременог забављања туђим животом не мислим да ми таблоиди креирају свест.

  8. Приказ новинарских врста ми се много свиђа. Урађен је као стрип о једној породици. Најмлађа сестра је ту вест зато што је вест кратка. Остала деца су извештај. Мама је репортажа зато што води рачуна о свему у породици и гњави с детаљима. Деда је фељтон зато што стално прича о својим временима, сваки дан у детаље, као што фељтон излази у наставцима и читају га старији. Најсмешнији ми је комшилук за који је везан интервју вероватно зато што те стално пресрећу и распитују се куд си пошао, шта радиш, ко ти је то био, као и нападни новинари који у интервјуу постављају знатижељна питања.

Постави коментар