Књига је најстарији медиј. С појавом штампарске пресе створени су услови да она постане средство комуникације које може стићи до многих, тј. постала је доступнија. Чин читања књиге, међутим, и даље је појединачан и усамљенички, те је тешко рећи да књига, чак ни електронска, може бити масовно средство комуникације. Чување књига је институцианализована акција свих друштава и култура (библиотеке) што говори о њеном значају и вредности. Обично кажемо да је књига најпоузданији, најквалитетнији извор знања, али то ни издалека не значи да је свака књига квалитетна, јер и она у условима капитала постаје роба.
Ипак, вредност књиге је несумњива, најпре зато што оставља најмање могућности за манипулацију: не може да вас превари сликом и оптичком варком, јер сами стварамо сами менталне слике; оставља нам времена да размислимо док читамо; покреће више менталне процесе, јер не претендује да остави утисак на наша чула, него на интелект; покреће нашу сопствену имагинацију, не даје нам готова решења медијских креатора. Књигу не можемо читати док истовремено радимо неки други посао, као што можемо крајичком ока пратити ТВ-програм. Она, и кад је лаког садржаја захтева наш пун ангажман, увлачи нас у свој садржај. Тај садржај, дакако, није нужно квалитетан. И она, чак и кад је научна, може бити смицалица, сензационализам, циљ јој може бити индоктринација. Како бисмо другачије објаснили да су током историје многе књиге забрањиване и цензурисане, ако не да њихов садржај или аутор не одговарају режиму или неком повлашћеном и утицајном слоју.
Највећи извор манипулације књигом данас лежи у хиперпродукцији књига, где се најбоље рекламирају и најбоље на тржишту пролазе потпуно безвредне књиге.
Проучите мапу о основним особинама књиге. У њој посебно размотрите, отварајући ресурс у концепту анкета: кликом на иконицу ресурса, па затим кликом на наслов који ће се испод иконице појавити: Критеријуми за избор књиге. То је анкета која је спроведена међу ученицима 7. разреда ОШ „Свети Сава“, и који су и презентовала основне особине књиге и уз помоћ наставника наравили мапу.
Мапу можете проучити, отворити њене реусрсе, ако кликнете овде. Посебно проучите и отворите реусрс у концепту „анкета“, тако што ћете кликнути на облик, затим на наслов који се појави.
Основне карактеристике књиге као медија припремиле су ученице Миљана Пилиповић, Тијана Лајић и Стефани Лазаревић, ученице VII 1 ОШ „Свети Сава“. Оне су спровеле и средиле анкету. Ученици средњих школа након проучавања мапе, учествоваће у дискусији.
Ко жели да зна више о штампаним медијима (књига и периодика), може преузети чланак из књиге Pars pro toto (Део за целину) ауторке Светлане Гостимир Безданов: Штампани_медији
ТЕЗЕ ЗА ДИСКУСИЈУ И КОМЕНТАРЕ – ученици средњих школа
- Прокоментаришите резултате анкете, спроведене међу вашим другарима у основној школи), која је приложена у мапи. На питања из анкете и сами одговорите – изнесите своје критеријуме вредновања књиге при избору оне коју ћете купити или читати.
- Педагози, просветни радници, библиотекари, родитељи све више се жале да деца и млади, али и одрасли књиге све мање читају, а поготово књиге које сматрамо класичним, врхунским остварењима тзв. лепе књижевности (белетристике = проза, поезија, драма). Управо су та дела саставни део школских лектира. Преиспитајте се да ли и ви спадате у категорију оних који не читају та дела и образложите зашто. Имајте у виду да писмен човек неће своје образложење неће свести на исказ типа „досадне су“, него ће објаснити шта је у њима досадно и шта очекује од књига која му не би била досадна.
- Ако се књига све мање чита, какву јој суднину у будућности ви предвиђате? Да ли је књига мртав медиј и због чега? При образлагању имајте у виду да се књига још увек много и масовно производи (хиперпродукција). Ако се све све мање чита, ко онда купује књиге? Размислите о квалитету књига које се купују много, и оних које се не купују.
- Ако ни књига није лишена манипулације, шта мислите да ли и школски уџбеници спадају у књиге којима се лако може манипулисати младима? Образложите свој одговор конкретним примером.
- Како тумачите израз: Све је мање читалаца, све више купаца (књиге)?
Дејана Миљић
igordoric
Ивана Пилиповић
ksenijavujinovic
majazilic
Милица Мајкић
nikolaknelejdc
Stefan Gužvica
Tara Pogančev
Славица Јурић
Смиљана Живолић
Тијана Лајић
Василиса
Стеван Јурић
Ксенија Суђић
Бити медијски писмен 
ПАЖЊА
Приликом отварања и прегледа мапа путем линка, кликните на линковану реч, а не на нови прозор који вам се отвори. У противном мапа ће се повећати у истом прозору, те ћете њеним затварањем изаћи и са блога.
Обожавам да читам књиге, а тренутно немам времена колико бих хтела да им се посветим. Често препоручим књиге које сам прочитала својим ученицима, а неколико мојих књига су и међу њима, на читању. Да би их навела да читају, често им и читам неке одломке и покушам да их заинтересујем да књигу пронађу и доврше. До сада је било успешних акција по том питању. Са VI-3 сам се договорила да анализирамо неку књигу по њиховом избору и да је прочитају као било коју лектиру коју имају у програму. Ако утичем барем на једног ученика у одељењу и убедим га да је књига најбољи пријатељ, ја ћу бити задовољна!
Мислим да се ђаци петог,шестог, седмог и осмог разреда не могу натерати да нешто заволе. Морамо имати неку основу. Чим сам код учитељице научила да читам, одмах сам дограбила неке књижице и читала слово по слово и било ми је занимљиво. Када сам већ знала да се сналазим у тексту и течно читам (трећи и четврти разред) стално сам одлазила у библиотеку,сваки дан другарице са којима сам се враћала кући и ја смо ишле у библиотеку. Библиотекарки су већ била добро позната наша лица, зато нам је стално предлагала неке књиге…У петом разреду када сам дошла код наставника,наставница српског је ставила пред нас неки виши степен књига.Тако ја и сада, иако сам седми разред радо узимам у своје руке књигу и са уживањем је читам. Мислим да без ове основе се читање не може волети, може се само делимично набацити некоме…
Наравно. Али деца тог узраста се још траже. Још немају изграђене потпуне ставове шта им се свиђа, а шта не. Као што каже Доситеј: „Млада је душа подобна меком воску: у какав га калуп метнеш и салијеш, онаки образ од њега направиш; док је тај восак јоште мек, ласно га можеш претопити, прелити и преобразити…“
Израз „Све је мање читалаца, а све више купаца“ је заиста тачан. У многим кућама сам била у којима има пуно непрочитаних књига. Купе се чисто да попуне рупе у регалу или да неко стекне утисак о њима. Читала сам једну причу, више се и не сећам ко је написао, која се зове „Пуњене птице“. Главни јунак је био пасионирани читалац, али сиромашан те је стално куповао џепне књиге (најјефтиније). Упознао је богату девојку и отишао да се упозна са њеном фамилијом. Видео је огромну библиотеку са књигама луксузног издања. Био је фасциниран и пожелео да их прегледа. Када је рекао да је он то све прочитао, али у џепном издању, сви су га погледали са омаловажавањем. Било му је непријатно. Отворио је витрину и запрепасто се. Све књиге су још биле у куповном издању! Нико их никада није отворио! Побегао је главом без обзира јер је видео да има посла са „пуњеним птицама“.
Остала сам без даха када см чула да се едиција „Српска књижевност у сто књига“ продавала на метар! Дође купац у књижару и каже:“Имам 60цм места у регалу, дај ми 6оцм књига!“ И онда продавац узме метар и одмери жељену дужину и запакује!!
А има истине и у томе да нема више ни правих читалаца. Данас се изгледа нема времена ни за шта, па тако ни за ваљано читање књига.
Ништа ме није посебно изненадило код анкете. Отприлике бих тако нешто и ја изабрала:
1. Обично гледам наслов. Ако ме привуче или ако ми је неко други препоручио ту књигу, купићу је.
2. Чешће гледам име преводиоца, исто као и код страних филмова.
3. Највише ценим објављивање матичних тема. То ми некако олакша сналажење у књизи.
4. Уопште не читам књиге Креативног центра, јер сам их пре неколико година нон-стоп читала, и некако су ми све сличне, па су ми постале монотоне и досадне.
Иначе сам научила да читам са три и по или четири године. Сама од себе. Сећам се да је нестало струје и да сам седела за столом, а испред мене су биле свећа и новине. Питала сам маму и тату да ли хоће да им читам новине. А они онако чисто из радозналости одговорише потврдно. А ја стварно узех новине у руке и прочитах име неког фудбалера Ђоркаеф. А мама и тата се избезумише, па није то тако једноставна реч, а прва коју сам ја прочитала. Онда сам за те три године пре него што сам кренула у школу прочитала доста књига и на ћирилици и на латиници. Тако да никад нисам имала проблема око читања и писања. И сада јако волим да читам, и увек имам неку књигу на репертоару, па макар била обична сликовница! 🙂
По мени су књиге најлепши медији. Оне нису у директном контакту са спољашњим светом, али су најзанимљивије.
Када је читамо можемо да замишљамо све, баш онако како ми то желимо. Преко њих учимо правопис и граматику, на један много интересантнији начин.
За мене књига није мртав медиј. То што су се појавили нови медији, не значи да ћемо заборавити оне старе, односно „отписати их“.
На ову анкету, мислим да сам одговарала на часу грађанског. Углавном сам одговарала слично као и Милица сада. Mислим да ће нас пре привући књига koja има инетересантне корице, али то не треба бити пресудно у куповини књиге.
Када бирам књиге, обично ме привуче наслов, па прочитам кратак опис радње књиге, који се налази са задње стране. Уколико ми се радња учини занимљивом, купићу је. Ако купим неку књигу и свиди ми се, следећи пут у књижари тражим књигу тог писца.
За мене је велика предност то што сам учлањена у градску библиотеку па могу узимати књиге, прочитати их и вратити.