Фотографија

Интервенције  над стварношћу и документом

Попут стрипа фотографија може бити самостална, или део изражавања штампаних медија. Попут стрипа, може да има и артистичку вредност те да буде на граници посебне уметности.  Но, утицај фотографије је далеко шири на широке масе, а интервенције у стварности су развијене до неслућених размера појавом дигиталне фотографије. Будући да је човек биће чула, он својим чулима највише верује, а оно што сам не може окусити нуде му „туђе очи“ путем фотографије. И кад је свестан могућности интервенције на фотографији, оне снажно емотивно делују на човека. То, с једне стране фотографији отвара могућност приближавања уметности са дубоким и снажним естетским порукама, а с друге ка манипулацији. Када је уметност фотографија редовно функционише као самостално, говори собом. Када је манипулација, готово редовно буде праћена текстом тј. ставља се у неки други оквир и контекст, којег  емотивно и квазидокументаристички појачава.

Слика говори више од стотину речи

Да не бисмо помислили како је фотографија искључиво или уметност или манипулација, требало би се подсетити најједноставније дефиниције фотографије по којој је она залеђен и заустављен тренутак и визуелно регистровање информације. Због тога је за човечанство најзначајнија  њена документаристичка функција, којом је у стању да визуелно забележи догађаје, људе, пределе, појаве…  И кад је, наоко, документаристичка, фотографија има моћ да провоцира, утиче на наше вредносне ставове и критеријуме. Иако постоји презасићеност света у којем обитавамо визуелним надражајима сваке врсте, фотографија не губи свој утицај на људе. Не каже се бадава да слика говори више од стотину речи.

Фотографију за разлику од слике или стрипа, које највећи број људи никада неће ни покушати направити, може и прави је свако баш из потребе да забележи тренутак. Проучите у мапи концептуалну област Тајне заната, будући да сигурно и само правите фотографије, те је потребно да знате основне термине и технике при прављењу фотографија. Урадите вежбу у одређивању ракурса и плана фотографије, кликом на иконицу па на наслове који се појаве испод иконице. Погледајте фотоманипулације Ерика Јохансона у концепту „монтаже“. Отворите и све остале ресурсе јер они визуелно показују речи из концепата. 

Мапу отворите овде, проучите је и отворите ресурсе у концептима, кликом на иконицу на дну концепта, па на натпис испод иконице. Након проучавања ресурса уграђених у мапу, одговорите на задате тезе за разговор.

Осим ресурса уграђених у мапу, погледајте документарне фотографије следеће презентације:

Ко жели више да сазна о фотографији, може да преузме или прочита чланак о фотографији из књиге  Pars pro toto (Део за целину) аутора Драгољуба Тошића фотографија

О развоју српске фотографије можете више сазнати у књизи Зорана Глушчевића: Век и по српске фотографије 

ТЕЗЕ ЗА  РАЗГОВОР – сви ученици

  1. Прочитајте песму Ивана В. Лалића Романса о фотографијама (ресурс у насловном концепту) и прокоментаришите каква је емотивна и лична димензија и значај фотографија у нашем животу, као и да ли сте разумели песму и да ли вам се допада.
  2. У концепту Монализа – Види шта сам ти урадио од слике, мама… налази се ресурс који приказује различите интервенције на чувеној Да Винчијевој Монализи. Прокоментаришите те интервенције са становишта односа према оригиналном делу и претпоставите за шта је која од њих намењена. Које бисте интервенције назвали уметничком слободом, а које манипулацијом? Водите рачуна да то зависи од поруке слике тј. намере садржане у поруци: да ли се фотографија руга оригиналном делу или људима који имају другачије предмете дивљења. При одгорима будите слободни јер нема тачних решења и одговора. То ће зависити од вашег доживљаја и „читања“ фотографије, па немојте да се устручавате.
  3. Како схваташ израз Слика говори више од стотину речи. Важи ли то за сваку слику или само за уметничке и документаристичке?
  4. Ако слика говори као стотину речи, онда нам и уметничка фотографија у самој мапи (црнобели портрет жене) прича неку своју причу. Какву ти причу видиш у фотографији? Покушај на основу фотографије да је портетишеш речима. Наравно, не мораш имати баш 100 речи.
  5. На дну уметничке фотографије – портрет жене, налази се уграђен ресурс: две нове уметничке фотографије у боји. Отвори ресурс, проучи податке које о фотографијама имаш и испричај њихову причу.
  6. На крају, изнеси колико ти је било тешко да протумачиш поруке  фотографија, иако их свакодневно свуда око себе срећеш, чак их и сам правиш фотоапаратом или мобилним телефоном.

 

 

Advertisements

8 responses

  1. Када видимо слику све нам је јасно. Не морамо ни да имамо текст ако је слика добра. Кад слику прати текст још је убедљивије. За ствари из живота, познате свима, често је довољна само слика. Кад учимо нешто ново, није довољна само слика, она мора бити објашњена речима, али објашњење је краће и ефикасније ако га прати слика. Ако слике нема, потребно је много речи да би се описала нека појава коју учимо.

  2. Треће питање ме је навело да мало више размислим о фотографији и сигурна сам да свака говори више од хиљаду речи јер како се каже:100 људи,100 ћуди.Свако другачије схвата неку фотографију,неки њен детаљ,боје које преовладавају на фотографији.Да ставимо потпуно црну слику пред неколико људи и питамо их шта виде на слици добили бисмо доста различитих мишљења,неко би рекао да види таму,неко бол,неко патњу,неко ноћ,а неко само црну боју.Могли бисмо покушати ово са неком фотографијом и видело би се да фотогрфија стварно вреди више од стотину речи…

  3. Песма Ивана В. лалића „Романса о фотографијама“ врло ми се свидела. После првог читања, учинила ми се непробојном и херметичном. Али, наслутила сам смисао. Код другог читања схватила сам, уз помоћ наслова, да се ради о својеврсном песничком евоцирању успомена. Фотографије, заправо, живе неки свој залеђени живот. Живе у нашим сећањима, преносе и оживљавају старе емоције, ликове. Тако фотографија не живи само у своје две димензије, чак ни три, него имају још једну димензију вишка – оно што у човековом бићу покрену кад год им се врати. Можда је то дефиниција уметничке фотографије – морају нешто покренути у човеку, негде дубоко у њему.

  4. Mарија Суђић | Одговор

    Израз Слика говори више од стотине речи упућује нас да људи поистовећују оно што су видели својим очима са фотографијом из новина са паноа. фотографија је исечак реалности која може бити монтирана и не мора да одговара стварности. фотографија нам указује на став онога који фотографише ко стоји иза фотоапарата. Препричавањем онога што смо видели увек је мање убедљиво тј. ту препознајемо субјективизам наратора за разлику од фотографије коју доживљавамо као реалност, а фотографа као особу лишену субјективизма. фотограф је обичан човек који своје ставове и вредности пројектује на фотографији. По мени једнако са резервом треба узети неку причу и неку фотографију(слику), јер иза обе стоји појединац који прича, фотографише и уноси себе у све то. Ја мислим да свака слика убедљивија од стотину речи.

  5. 4. Када сам први пут видела тај портрет помислила сам да је то мушкарац. Али када боље погледаш, види се у њеним очима да је жена. Изгледа ми као да је љута на некога. Као да одлази. И осврће се још једном, за опроштај. Чудна је та слика, помало тужна.

    1. Мени, пак, изгледа као жена са ставом. Како то обично бива, због сопствене особености има доста проблема. Отуда та озбиљност. Положај освртања више ме упућује на то да је, и поред свог става, рањива. Можда ставом брани своју рањивост?

      1. И ја сам прво помислила да је то мушко, али кад сам боље погледала онда сам видела да је женско. Слажем се са наставницом Славицом да изгледа као жена са ставом и да тим ставом брани своју рањивост.

  6. фотографија „Нестваран свет“ Павла Табарошија са једне стране представља и стваран свет и слику света, а са друге стране преноси неку емоцију усамљености. Мене подсећа на суморно вече у предграђу неког велеграда.
    Фотографија „Иза рефлектора“ ме поставља пред питање да ли се већа драма одвија испод рефлектора или иза њих. Мислим да је оно што се одвија у мраку, иако неважно за сценски наступ (концерт, утакмица – шта год да је), далеко више живот. Самим тим препуно је драме, узбуђења, падова, усхићења, невидљивих, али стварнијих од онога што се пред публиком догађа. Такође ме фотографија упућује на то да помислим колико је потребно људи иза сцене, логистике, анонимних да би се један догађај, манифестација остварила.
    Слике је тешко тумачити, можда теже и од речи и фигуративног израза. Оно што на слици видимо зависи и од наше личности и од тренутног осећања. Верујем, да би свака особа другачије видела и протумачила ове две фотографије.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: