Радио

Теслин џиновски мозак и глобално село

Одлуком Врховног суда САД 1943. патент радија сматра се Tеслиним, а не Марконијевим проналаском из 1897. године. Говорећи о радију Тесла је предвиђао не само његову, него улогу свих будућих масовних медија. У радију он, наиме, види предност која ће поспешити стварање тзв. „џиновског мозга“ човечанства. Теслин „џиновски мозак“ није ништа друго до касније „глобално село“ Маршала Меклауна. Изум с краја 19. века постао је медиј масовне комуникације тек 1910. године када је емитован пренос  концерта оперског певача Енрика Карузија са радија у Њујорку. Златни век радио је доживео између два светска рата као најдоступније средство масовне комуникације, које је ушло у сваки дом, баш као телевизија касније. Преко радија људи су се обавештавали и информисали, забављали, образовали… Радио је, по мишљењу многих, допринео ширењу Хитлерове фашистичке идеологије далеко боље него што би то учинила штампа. Али, на самом почетку свог постојања, радио је допринео и спашавању преживелих путника са Титаника, јер је један млади радио-телеграфиста примио поруку са Титаника и проследио другу најближем броду у океану.

Случај Рата светова

Колику је моћ над људима имао радио, најбоље показује радио-драма чувеног америчког глумца и режисера Орсона Велса, која је била адаптација научно-фантастичног романа Рат светова Херберта Џорџа Велса. Прилагођавајући тобожњу инвазију ванземаљаца на Земљу, што је тема романа, радијским средствима изражавања, он је драму осмислио као програм уживо – директан пренос инвазије с лица места, у првом делу, а у другом као ретропективну причу преживелих. Иако је радио-драма прекидана џингловима у којима је саопштавано да је у питању радио-драма, стотине Американаца се успаничило, почело да напушта град. Сличне реакције драма је доживела у Чилеу и Еквадору, с тим што се ту ангажовала и војска те спалила радио-станицу која је драму емитовала.

Слепи медиј

Радио је везан само за феномен звука, због чега се у терминологији радија говори о „слепилу“ овог медија. Међутим, тамо где не учествују сва чула, моћ имагинације слушалаца је много интензивнија. У стварању радио-слика, на основу звука који чују, публика, више него коришћењем визуелних медија, користи сопствену имагинацију, па су утисци јачи. Психолошки процеси идентификације и пројекције активни су и у коришћењу радија, али са другим квалитетом и интензитетом. Да би разумела специфични језик радија као медија, једна млада аустралијска ауторка, пред задатком да у радио-емисији прикаже изложбу фотографија затвора, пошла је од претпоставке да је слушају слепи људи и како би им речима дочарала визуелни догађај – изложбу. Приказ је био изузетно успео због ове специфичне децентрације ауторке из нормалне у слепу особу, какве су, на неки начин, и оне особе с друге стране радио-апарата. Заправо, помогла им је да створе сопствене менталне слике о изложби.

И бука и тишина могу бити средство манипулације

Сведеност радио-језика на звук, не значи да су изражајне способности радија мале, него само специфичне. Звук има три своје основне појавности: прасак, бука и тон, где људски глас спада у тон. Од њих се у радио-студијима стварају џинглови, звучне завесе, шпице или најаве, лајт-мотиви, звучни ефекти, миксује се и отклањају грешке. Тишина, иако је публика не препознаје као изражајно средство радија, такође спада у изражајно средство радија, којим се чак врло често манипулише – тишина као емотивна пауза, након које следи шок. Сведеност радија на звук, такође, не значи да је радио ослобођен манипулације. Рецимо, миксовањем гласа, додавањем шума као буке, саговорник који седи у студију поред водитеља, деловаће као да је на великој удаљености или на неком месту одакле, тобоже, уживо извештава. Тако је направљена једна од радио-манипулација  – тобожње јављање астронаута Леонова из свемира, коју можете послушати отварањем ресурса у мапи. Обрадом гласа тј. звучног снимка, могуће је туђим одговорима, истргнутим из контекста, дати сасвим други смисао,  а у граничним случајевима манипулације, и додати оно што није рекао. У крајњој линији, чак и кад исецамо говорника зато што отеже или муца, такође се ради о манипулацији. Улепшавање стварности утиче на стварање лажне представе о свету. Конкретно, зар није циљ да човека који замуцкује прихватимо таквог какав је, с говорном маном или другим говорним проблемима, а не у студију „дотераног“ и за јавност улепшаног.

Проучавајући мапу сазнаћете основне претпоставке о специфичном језику радија и начину комуникације с публиком, феномену звука, понешто из историјата радија и послушати примере звукова и изражајних облика радија.

 

Мапу отворите и проучите овде. Звук и слике уграђене у поједине концепте мапе отварате кликом на иконицу у концепту, па на натпис који се појави испод иконице.

За више сазнања преузмите и прочитајте део књиге Pars pro toto (Део за целину) аутора миодрага Новаковића:  Звук_и_радио_Миодраг_Новаковић као и књигу Дарка Татића: Радио

ПИТАЊА  И  ТЕЗЕ  ЗА  ДИСКУСИЈУ

1. Објасните реакцију публике на радио-драму Рат светова. Зашто су тако реаговали?
2. Шта су, по твом мишљењу, предности радија у односу на телевизију? Имај у виду брзину, доступност и сличне особине радија, али и психичке реакције човека на звук (радио) и на звук са сликом (ТВ).
3. Савремени човек је окружен буком, на коју се толико свикао да неке звуке више не доживљава као буку. Шта је за тебе бука? Наведи неколико примера. Може ли и музика да буде бука?
4. Како на тебе утиче слика без звука, а како иста слика којој је додат звук? Образложи на неком примеру.
5. Размисли и наведи један пример манипулације путем радија, било да је у питању пласирање полуистинитих информација, пропаганде или утицај на формирање укуса многих људи.
6. Слушаш ли неку радио-станицу. Коју и зашто? Каквог су квалитета емисије и прилози, програм те радио-станице. Уколико ти не слушаш, а твоји укућани слушају, анализирај шта су разлози да слушају ту станицу / емисију / програм.
7. Две фотографије у мапи повезане су концептима који представљају вишеструки парадокс:  Звук је простор за домишљање радио-слике. Покушајте да објасните тај парадокс или бар да откријете шта је ту парадоксално (искључује једно друго, неспојиво, шокантно).