Фотографија с екскурзија имам врло мало јер није било мобилних телефона, а фотоапарат је имао само наставник, па после продавао фотографије. Екскурзије су биле једино време кад си се могао приближити наставнику и схватити да је и он човек, а не божанство. Схватали смо да наставник једе, спава, смеје се, дружи и може бити погужван као и ми. Неко се усуђивао и да загрли свог старешину… (Славица)

За нас је екскурзија била празник. Облачили смо се лепо и свечано као да ћемо у цркву. Тако смо се и понашали (Славица)

Последица једне средњошколске екскурзије је био брак. Не заврше све романсе тако.

Волонтерски рад у хотелу – ко загојати ходнике, има да их среди или плати пре него што крене кући.

Кревет био тврд у хотелу, ока нисмо склопили, много је лепше пресамитити се у бусу.

Ко ноћу орца, дању спава у бусу!

Доказни материјал бр. 2. усликала страшна Јурићка два најузорнија ђака, Биљу и Миру, као доказ како су провеле ноћ кад овако реагују на дневни зелениш кроз прозор. Дневница тад није било код Боре Руса у школи, па као надницу за непроспавану ноћ и претрпљени страх у ваљевској болници одштету наплатила тако што је пуштала своју ретро-музику док спавамо. Неки се будили и запомагали „Гааасии то!“, а она возачу тихо: „Појачавај“. Крајњи прозорски спавач – наставница Мира

Десетак година касније Мира, сада наставница, исто то ради својим ученицима: доказни материјал бр. 2а, опробана методологија

На неке секције ишли смо само због екскурзија. Птичја перспектива с аутентичним ефектом прозрачности. Мира

Купићу си топ кад-тад! Прва самостална двосатна шетња Кнез-Михајловом завршила је освајањем „непријатељског“ топа на Калемегдану. Биле смо тад изгубљени петаци. Колики су га освајали после нас.

Прва екскурзија на којој сам била за „џабаке“ је студентска – водила стране студенте после рата, који су дошли да виде дивљу Србију. Испред Крушедола Мира и не баш потпуни странац.

Друга студентска екскурзија – испод шестог Ајфеловог торња, опуштено. Мира и батаљон будућих наставника.

Пилићи и урбани мрави по зеленој трави на прекрасној Тари

Модирање или лудирање? Немамо често прилике и за једно и друго. Милица М.

Сви ми добро знамо да екскурзија више није обилажење знаменитости, него последња екскурзија са друштвом из основне. Наша матурска екскурзија је била незаборавна и дан-данас препричавамо доживљаје. Маја К.

Кад с пролећа крену ђачке екскурзије, по манастирима вероватно звона разгласе: Беж’те монаси, иду екскурзијанти!

Ни тзв. Школа у природи није за бацити. Тамо смо стварно учили под будним оком учитељице. Нема забушавања! Василиса и Маја

Ако ништа друго, школа у природи траје читаву вечност – седам дана. Увек се задеси и нечији рођендан. Напокон без „Принцезе“!

Маскенбал је заштитни знак школа у природи. Увек га уприличе. а костими… Мање-више увек исти. Али добро је понекад бити у туђој кожи!

Није ни Никола био увек овако озбиљан, одговоран и велики. Овде је негде Никола кад је био мали. Данас је гимназијалац и баш је отишао на једну много озбиљну десетодневну екскурзију у Швајцарску. Ниџо, јабуко, донеси коју фотку оданде.

Пре 15 година наставнице су нам помагале да се за малу матуру дотерамо, те није било опасности да личимо на Гранд-параду

10 година од мале матуре - не познаје се ко је наставник, а ко ђак. Половина која није дошла изаћи ће на поправни у августу. Пије се без скривања од наставника. на музички укус наставник више не може утицати па се слушају народњаци до зоре.

Мој једини коментар на данашње матуре, посебно ове после основне школе, јесте да су девојке и даље неозбиљне и незреле и то показују својом "хаљином" на матури. Елем, укуси су различити, али циљ је да оно што обучеш БУДЕ СА УКУСОМ. Девојке из мог бившег разреда и ја смо биле ретке девојке које су се са укусом обукле, без лажне скромности. Maja K