Са ученицима 8/2 наше школе, организовали смо час на ком смо водили дебату „Зашто не волимо школску лектиру?“. Час је одржан у школској библиотеци. Ученици су били подељени у шест приближно једнаких група.  У уводном делу часа ученици су добили анкету са пописом лектира од 5. до 8. разреда коју су читали у протекле четири године. То су:

1. Марк Твен: „Том Сојер“
2. Бранислав Нушић: „Хајдуци“
3. Даниел Дефо:“Робинзон Крусо“
4. Бранко Ћопић: “Орлови рано лете“
5. Тоне Селишкар: „Дружина Сињи галеб“
6. Мирослав Антић: „Плави чуперак“
7. Стеван Сремац: „Поп Ћира и поп Спира“
8. Антоан де Сент Егзипери: „Мали принц“
9. Бранислав Нушић: „Сумњиво лице“
10. Бранко Ћопић: „Доживљаји Николетине Бурсаћа“
11. Иво Андрић „Књига и друге приповетке“
12. Циклуси епских песама

Требало је да се договоре на нивоу групе које су им се три књиге од датих највише свиделе, а које најмање.  Топ-листа књига која им се свидела је изгледала овако:

1. Бранко Ћопић:“Орлови рано лете“
2. Антоан де Сент Егзипери: „Мали принц“
3. Бранислав Нушић: „Сумњиво лице“ и Бранко Ћопић: „Доживљаји Николетине Бурсаћа“

Као омиљене помињане су још и „Робинзон Крусо“, „Том Сојер“ ,“Дружина Сињи галеб“, Андрићеве приповетке и Циклус епских песама.

Након тога су наводили критеријум тј. карактеристике књиге које им се највише допадају. Дизали су руке и давали своја објашњења.  Одговори су записивани, и ево разлога тј. услова које би књига требало да задовољи да би се ученицима свидела:

• књига има тужан завршетак
• хумор, доста смешних ситуација
• тематика књига: љубавне књиге, о пустоловинама, о вршњачким ситуацијама и проблемима
• да могу да се саживе са ликовима јер су реални и убедљиви
• књига има очигледну поуку
• утиче на богаћење речника
• у разним метафорама и сажетим реченицама откривају поруке и мисли писца („Мали принц“)
• радња је жива, драматична, динамична
• писац изражава свој лични став

Сваки изнети став ученици су објаснили.

Топ-листа књига које су им се најмање свиделе изгледа овако:

1. Стеван Сремац: „Поп Ћира и поп Спира“ и Циклус епских народних песама
2. Бранислав Нушић: „Хајдуци“ и Иво Андрић: „Књига и друге приповетке“
3. Даниел Дефо: „Робинзон Крусо“

Поред ових наслова, спорадично су се појавили и сви остали, осим „Дружине Сињи галеб“. Мој утисак је да су неке лектире и заборавили, па им се чини да нису ни оставиле позитиван утисак на њих. Сећам се када су били у шестом разреду да им се свима свидела лектира „Дружина Сињи галеб“, а сада су потпуно равнодушни према њој. Разлози за непопуларност ових књига су следећи:

• превише локализама и застарелих речи („Поп Ћира и поп Спира“ – иако живе у Војводини, не свиђају им се локализми са овог поднебља)
• успорена радња („Поп Ћира и поп Спира“)
• пуно описа: природе, ликова, догађаја, животиња („Поп Ћира и поп Спира“)
• хумор („Писац по сваку цену жели да буде духовит“ – „Поп Ћира и поп Спира“, „Хајдуци“)
• обим дела
• отежана разумљивост (треба им помоћ при одгонетању метафора)
• много нестварног и преувеличаног (Циклус епских песама)
• турцизми и архаизми и самим тим слаба разумљивост (Циклус епских песама)

У завршном делу часа требало је да ученици оповргну или се сложе са сентенцом: „Књига је човеков најбољи пријатељ“.

Реакција је била бурна: неодобравање, подсмех, смех. Зато сам тражила од њих да наведу какви све атрибути красе најбољег пријатеља и њихове одговоре записивала на табли:

• увек је уз нас
• поуздан
• даје савете када имамо проблеме и када су нам потребни
• чува тајне
• ту је када смо усамљени

Те смо атрибуте проверили и са књигом провокативним питањима:

• Да ли књига може да буде увек уз нас, и у буквалном и у пренесеном значењу?
• Може ли ико да каже да га је књига издала, да је изиграла његово поверење, није била поуздана?
• Да ли књига може да да савет? Да ли може да помогне у тешким моментима?
• Ако си усамљен, може ли књига да ти прави друштво? Да ли при томе тражи нешто за  узврат?

Када су схватили да сви одговори иду у прилог књизи, занемели су. Схватили су да је књига ипак човеков најбољи пријатељ. Прави показатељ је било звоно за крај часа. Када се звоно огласило, нико се није померио са места.  Били су фасцинирани, а то сваком наставнику много казује.

Филмић преноси део атмосфере с часа:

Резултати анкете

1. Тачно половина испитаника је одговорила да редовно чита школску лектиру. Пошто предајем српски језик том одељењу, чини ми се да је то реална слика.

2. 65% ученика је одговорило да чита књиге ван обавезне школске лектире. У суштини сам задовољна. мислила сам да је проценат мањи с обзиром колико избегавају да читају школску лектиру.

3. На питање које врсте књига радо читају, одговорили су да су то књиге за тинејџере, љубавне, авантуристичке, хумористичке, оне које описују неки истинит догађај, криминалистичке, дневнике, саге.

4. При одабиру књиге коју ће читати, а да није школска лектира, највише утицаја има естетика књиге: наслов или слика на корицама (50%), препорука друга/другарице (30%), затим праћење новости у издаваштву (15%) и препорука библиотекара (5%). Овако висок проценат који је однела естетика књиге је заиста фасцинантан. Једна тако маргиналана чињеница код данашњих тинејџера много значи. Изгледа да се илустраторима будућност осмехује! Чудна је чињеница да тако мали број ученика цени мишљење стручњака из те области.

5. Као разлоге слабог читања лектире у школама ученици наводе неколико. Највише њих сматра да су садржаји из књига досадни (55%), неки сматрају да су теме превазиђене (30%), а неки немају довољно времена за читање (10%), а остали су додали  коментаре типа: „кад знамо да су за школу, књиге су аутоматски досадне“.

6. Охрабрује чињеница да је 60% испитаника одговорило да су их прочитане лектире натерале да сагледају ствари из другог угла, навеле их на размишљање; на 20% ученика је лектира утицала тако што су прочитали још неку књигу истог аутора, а 19% препознаје себе уи друге у ликовима у роману; свега 1% је био оригиналан и надасве духовит: лектира их је подстакла да више не читају лектире!

7. Када је постављено питање о томе шта би променили у школској лектири, 65% анкетираних је одговорило да би увело теме за које су заинтересовани и тако променили тренутно лоше стање у вези са школском лектиром, 30% њих сматра да би смањио број лектире, а 5% сматра да је задовољан и не би ништа мењао. Да ли покушати са лектирама попут Харија Потера, као што је то урадила црногорска просвета?

8. Највише воле дела која :

1. утичу на мене да променим мишљење о неким појавама у животу (50%)
2. су кратка (45%)
3. носе у себи лепе мисли (могу да их препишем и користим као савете – 45%)
4. ме науче нечем новом; имају едукативан карактер (35%)
5. се баве проблематиком мојих вршњака (35%)
6. ме терају на размишљање (25%)
7. носе скривене поруке у себи и на часовима анализе их откривамо (20%)
8. имају доста описа(20%)
9. садрже претежно дијалошки, „жив текст“ (15%)
10. представљају пишчева искуства (5%)

Охрабрује чињеница да већина деце воли књиге које терају на размишљање, на сагледавање и резимирање живота око нас. Ипак, висок проценат воли књиге. које немају обиман садржај, него кратак. Изненађује и то да јако мали број цени пишчева већ доживљена искуства.

У другом разреду гимназије проф. српског језика Оља Нађ, инспирисана књигом “ Из школе“, спровела је радионицу на којој су се ученици изјашњавали о лектирама које су читали у првом и другом разреду гимназије.

Радионица је замишљена врло једноставно. По одређеним инструкцијама за похвалу односно критику прочитане лектире, ученици су за сваку лектиру писали  рецензију. Затим су читали своја размишљања и ставове.

Велики потреси међу светским класицима

Иако су одговори и размишљања о појединим лектирама различити, постоје и неке константе:

1. У школској лектири не постоји ниједно дело које се допада свима.
   
2. Највећи број лектира окарактерисан је као „превазиђен“ без икаквог објашњења шта значи да је нешто превазиђено
3. Исто толики број аутора означени су као лоши стилисти, а разлози су: гомила непотребних детаља, замарају, смарају.
4. Без икаквог образложења осим сопствених вредносних судова да им свиђа или не, највећа дела светске књижевности проглашена су као потпуно непотребна.
5. Идеална лектира, да се закључити, она је која је кратка и пуна акције, а може проћи и научна фантастика.
   
6. Лектира би морала говорити о актуелном времену јер ту почиње историја. Оне пре нас је све било беспотребно, а све прошло је превазиђено, па самим тим бесмислено. Тако је, на пример, Антигона превазиђена још у раном средњем веку?!
   

Но, погледајмо на основу чега смо извели такве закључке. Ево неких конкретних одговора, пробраних ученичких записа.

Лектира за први разред гимназије

Антигона, Софокле

• Веома тешка за читање, лош стил, неповезана… Непотребна.
• Ова прича је превазиђена за доба у коме ми живимо. Асоцира на мрак и изопаченост која се огледау њиховим испреплетаним родбинским везама.
• Ову лектиру нисам прочитала јер сам чула да је јако заморно читати је. Мислим да нисам ништа поучно пропустила и да је бескорисна.
• Лектира ми се свидела, зато што је радња лектире занимљива, али је такође јако тешка за читање зато што је ред речи конфузан и било је доста архаичних речи.

Рани јади, Данило Киш

• Лако се чита и занимљива је али нема јасну поруку.
• Лектира не спада у мој домен интересовања, није ни мало интересантна, нема никакву поруку. Приче су неповезане.
• Заправо ове приче и њеног садржаја се и не сећам. Мислим да и није значајна.
  
• Заморно за читање, претрпана детаљима, нејасна..

Еп о Гилгамешу, сумерско-вавилонски еп

• Једина коју бих издвојио од лектира за прву годину. Занимљива и држи пажњу.
  
• Најбоља лектира у првој години, пуно акције и занимљивих ликова. С обзиром на њену старост и аутентичност ни у ком случају је не треба уклонити из програма.
  
• Садржи гомилу материјала за неку акциону игру или филм. Ипак потребно је много више од специјалних ефеката за добро књижевно дело. Еп о Гилгамешу је Аватар трећег миленијума п.н.е.
  
• Не волим књиге тог тима. Све је некако натприродно. Не допада ми се.

Тврдица, Молијер

• Претрпан застарелим хумором који пролази јоч само у домаћим ТВ серијама. С обзиром на огромну гледаност РТС-а и Пинка, боље вероватно и не заслужујемо, тако да би ову лектиру требало задржати.
• Лектира је занимљива, има поруку. Приближнија је нама од свих других лектира које смо читали у првој години.
  
• Хм.. Овако… Када сам видела колико страница има лектира, није ми се читала, па сам само тражила неки изговор тј. добар разлог да је прочитам и нисам га пронашла. Прочитала сам предговор и садржај ми се није допао.
  
• Лектира ми се није свидела зато што је превазиђена и мислим да треба да читамо нешто на вишем и зрелијем нивоу. Читање је јако заморно.

Грчки митови, Роберт Гревс

• Интересантно једино заљубљеницима у грчку митологију, који те приче ионако знају напамет још од трећег основне, па ова лектира потпуно губи смисао.
  
• Лектира је била занимљива јер смо сви чули доста о грчкој митологији, и читање нас је опуштало, јер смо донекле знали шта ће се десити.
  
• Иако су далеко од нашег времена, занимљиви су. Има доста ликова са различитим особинама и радња је занимљива. Брзо се чита.
  
• Напорно за читање, брзо се уморим пошто јако замара. Није нимало интересантна. Превазиђена, то је време које се мени не свиђа. Можда би ми се лектира свидела да је другачији стил писања.

Ромео и Јулија, Виљем Шекспир

• Давно превазиђена љубавна прича. Општепозната и стога предвидљива, па читање не представља никакав изазов.
  
• Исувише статична лектира, далеко од нашег времена, схватања и размишљања. Непотребно, јер нема праву поенту.
  
• Занимљива љубавна прича, адреналин скаче при читању, тужно… Свиђа ми се.
  
• Стварно дивна љубавна прича, од дивног писца, за дивна времена, али та времена су прошла, дајте мало мање фолирања. Љубав данас има малко скупље, пардон, другачије значење.

Лектире за други разред гимназије

Чича Горио, Оноре де Балзак

• Претрпана гомилом безначајних детаља. Која је сврха сазнања о друштвеном животу Париза у првој половини 19 века? Осим тога, Чича Горио је, најблаже речено, наивна будала која уопште није способна да васпита децу. Његова безгранична попустљивост према ћеркама је ненормална. Једино што сматрам занимљивим и значајним је увођење негативног лика.
  
• Занимљива у неким деловима, заморна, пуна детаља и ликова.
  
• Свидела ми се лектира, стил писаља. Догађаји су описани са пуно детаља, мада лектира је дугачка.
  
• Пар пута сам почео да читам ову лектиру и зауставио сам се на двадесетој стр. јер је почетак превише заморан и има пуно бескорисних детаља.
  
• Дефинитивно најтежа књига, превише описа који гуше, тешко је одржати пажњу кроз читаву књигу. Идеја књиге ми се допала, јако, али стил писања је катастрофалан

Кир Јања, Ј. Стерија Поповић

• Занимљива, духовита, тешке речи, али занимљива и идеја и мудра поука одржавају читање до краја
• Лоша копија Молијеровог „Тврдице“, у мањој мери је изражена поука и размишљање о материјалистима
• Интересантна лектира, комична и врло лака за читање.
  
• Не допада ми се стил којим је написана, Има пуно непознатих речи и време у коме се радња одвија је далеко од нашек, тако да не бих посебно издвојила ни једну ситуацију.
  

Преображај, Франц Кафка (слободан избор)

• Јединствена лектира која даје детаљан, али занимљив увид у живот једног малог и слабашног човека са којим се писац у великој мери поистовећује.
  
• Имали смо је као замену, фантастична, занимљива, лако сам је прочитала, знала све детаље и завршила одговарање за два минута.
  
• Необична, али занимљива. Може се тумачити на више начина.
  
• Лектира је прелепа. С задовољством сам је прочитала 2-3 пута. Радња је интересантна и потпуно примерена нашем добу.
  

Кад су цветале тикве, Д. Михајловић

• Динамична и занимљива прича о животу нашег емигранта у Шведској и његовом одрастању у београдском предграђу.
  
• Ова лектира је најприближнија нашем узрасту, а можда је и специфична што се стављамо на место главног јунака и његових проблема.
  
• Најбоља лектира икада. Не због псовки или сцена које су иначе занимљиве нашем узрасту, већ због поенте и мало другачијег садржаја. Заиста дивна, реална прича са тужним завршетком.
  
• Ближа је нашем времену, описује стварни живот и због тога ми се свидела

Вечити младожења, Ј. Игњатовић

• Заморна и предугачка прича која се поново бави неким сто и кусур година далеким темама.
  
• Напорна за читање, незанимљива
• Ову лектиру нисам прочитала, али сам током анализе на часу сазнала да је јако напорна, тешка и незанимљива за читање.
  
• Књига је непотребна, дугачка, превише описа… У једном тренутку (негде на половини) је требала да се заврши, али писац је наставио и учинио је апсолутно бескорисном.

Пут Алије Ђерзелеза, Иво Андрић

• Занимљива, али архаична што отежава читање.
  
• Позитивна страна – нимало опширна лектира. Али, јако пуно турцизама и детаља, и зато није баш лака за читање.
  
• Лектира је кратка и садржајна са пуно догађаја који су лепо описани, и визуелно остварљиви.
  
• Изузетно квалитетне приче са јасном поруком и врло занимљиве.

Приче, Е. А. По

• Праве хорор причице, које су са задовољством прочитане. У плау смо читали 3 приче, ачи знам да су неки ученици поред мене прочитали и остале.
  
• Не сећам се прича најбоље, и нису и биле занимљиве јер су невезане једна за другу.
  
• Изузетно занимљиво, другачије од свега осталог. Требало би да читамо више његових прича. Генијалне су.
  
• Јако ми се свидела, приче су врло интересантне, са пуно необичних детаља. Поов сти писања ми је диван

Ревизор,  Гогољ

• Лектира ми се није свидела зато што ми је читање заморно и мислим да је бескорисна.
  
• Превара вредна дивљења. Врло занимљиво и динамично, са много лепих  детаља и живих описа.
  
• Имена ликова тешка за памћење. Радња није толико занимљива. Беспотребна лектира.
  
• Занимљива радња, ништа посебно, не садржи никакву поруку.
  

Ако вам све ово није довољно и хоћете да чујете и видите својим очима како je светска баштина проглашена беспотребном и превазиђеном од стране седамнаестогодишњака, погледајте још неке мудре исказе на филмићу с часа:

Било би врло занимљиво чути шта кажу наставници на овакве коментаре, а поготово љубитељи уметности, књижевни историчари. Цео случај завређује и социолошка разматрања.

Хентковски каже:

„Ученик који је примораван да чита лектиру понаша се као Индијанац, који, видевши истраживача који скицира терен, каже: Знам да је овај човек у својој књизи убио много наших бизона.“

Пољски ђаци једнако не воле прописане школске лектире, једнако су им досадне и предугачке. Због тога је наставник пољског језика и књижевности и аутор књиге, решио да испита целу ствар и покуша да види чиме су ученици незадовољни и шта би желели у замену.

Предлог радионице с ученицима – шта замерам писцима лектира

предлог радионице

Будући да лектире не може да мења, ослушкујући ученике и заједно с њима, наставник Хентковски покушао је да постојеће лектире обради на другачији начин. Актуелизује дела из старе и класичне књижевности животним проблемима, успоставља паралеле са политичким и свакодневним догађајима. Злочин и казну Достојевског и Балзаковог Чича Гориа обрадио је проблематизујући теме из романа кроз паралелу с филмовима. Ево списка тема које је дао својим ученицима.

Шта наши наставници мисле: вреде ли овакви и слични покушаји да се ученицима приближи лектира?

А шта мисле ученици: да ли је приступ Хентковског лакши или тежи у обради лектире и је ли бар занимљивији? Коју би тему паралела с филмом одабрали да прикажу?