Јесмо ли медијски писмени

Упитник за ученике

По испитивањима која су спроведена међу учитељима, ни просветни радници нису медијски писмени, те се бољи резултати нису могли очекивати ни међу ученицима. Анкетом коју су саставили наставници-ментори пројекта Интернест, обухваћени су ученици основне и средње школе, укључени у пројекат, пре самог почетка. Упитник је имао 10 питања, у којима се од ученика тражило да допишу своје одговоре.

medijska pismenost_pocetna_anketa

Резултати  

Основци готово да немају никакве представе о медијима: не знају шта спада у медије, мешају поједине конкретне емисије са врстама медија, не знају да образложе своје одговоре, немају представе о хијерархији категорији, што све може бити и због њиховог узраста, неозбиљног приступа анкети, али пре ће бити да се заиста ради о потпуној медијској неписмености.

Средњошколци су далеко боље одговорили на постављена питања. Очигледно је да су медије схватиле у ужем значењу те речи – као електронске медије. Одговори су препуни општих места и трагова индоктринације бајаги критичког мишљења, што је, претпостављамо, последица радионица кроз које пролазе, а које су сурогат истинске критичке свести (формулације типа: наметање стереотипа, апел учених људи на челне људе свих система информисања итд). Пракса да се општим местима и фразама одговара на сваку врсту питања, такође, може бити последица медијског утицаја на младе. Но, прво погледајмо одговоре:

1. Шта су медији? Неки су дефинисали појам медија, а неки  наводили врсте медија. Нико под медијима, изгледа,  не подразумева досад непревазиђен и још увек најпопуларнији и најпоузданији медиј – књигу. Занимљив је један одговор, који говори о упућености испитаника у проблематику медија: Средства за информисање и манипулацију. Нико не види у медијима и средство учења и стицања знања, сви виде само информисање: из свакодневног живота. Да ли, уопште, постоји разлика између учења и информисања? Језичко осећање нам говори да је информисање ниво обавештености, која може бити спорадична, а стицање знања је процес, са дубљим и трајнијим последицама. Медији су средства и информисања и сазнавања, што ученици не доводе у везу.
2. Шта је медијска писменост? Медијска писменост доводи се уско у везу са језичком, елементарном писменошћу на медијима или и без њих. То јесте логично, али није обавезно да језички писмени буду и медијски писмени. Неки, пак, подразумевају критичан однос према медијима (размишљати својом главом, не примати здраво за готово); ови , опет, нису укључили потребу знања о начину функционисања медија (основна техничка знања). Најсадржајнија дефиниција медијске писмености у одговорима ученика јесте способност одвајања информације од манипулације.
3. Ко је из твог окружења медијски писмен? Као медијски писмене испитани ученици најчешће су наводили наставнике српског језика, јер медијску везују за језичку писменост; затим, вршњаке. Они који су под медијском писменошћу подразумевали владање медијима у техничком смислу, навели су наст. информатике.
4. Зашто? Које он то особине, способности, знања или вештине има као медијски писмен? Као особине оног ко је медијски писмен, ученици су наводили: они који размишљају својом главом, сами бирају средства информисања; зна да користи медије, правописно је сигуран, не прихвата здраво за готово све што му се сервира…
5. Наведи један или више медијских послова. Медијске послове исцрпљују послом новинара и спикера, понеко помиње и лектора.
6. Шта је медијска манипулација? Под медијском манипулацијом ученици подразумевају суптилно наметање идеја, велики утицај медија у нашим животима (што не значи да смо изманипулисани); наметање устаљеног мишљења, мишљења већине и стереотипа (устаљено мишљење и мишљење већине не треба наметати), искоришћавање људи путем медија, наметање стереотипа…
7. Наведи један пример медијске манипулације? У примере медијске манипулације навођени су : неукус (Гранд шоу), уопштене формулације о политичкој пропаганди и отвореном пропагаирању мржње против неке групе, уопштени називи медија. Ретко ко је наводио конкретну тему или садржаје којима се манипулише љидима, нико није навео рекламе као највиднији пример манипулације. Неколицина је као пример манипулације навела мишљење о хомосексуалцима. Шта је ту манипулација?
8. Којем медију ти највише верујеш и зашто? Медиј који ужива највише поверења је ТВ, и то Бе 92 , затим новине, а потом интернет. Најчешће навођен разлог јесте  сигурност у тачност података. Основци су наводили емисије којима верују.
9. Који медиј највише користиш, а који највише волиш? Највише се користи телевизор, а највише воли интернет.
10. Како се, по твом мишљењу, постиже медијска писменост?  Као пут до побољшања медијске писмености ученици предлажу: ширење (језичке) писмености путем медија, развијање критичког мишљења,  апел писмених и учених људи на челне људе система информисања, информисање и коришћење разних медија, добру вољу, заинтересованост, истраживање утицаја информација на људе.

Погледајте видео-анкету коју су Стефан Гужвица и Смиљана Живолић, ученици 2. разреда Гимназије „20. октобар“ из Бачке Паланке, спровели међу својим другарима и наставницима.

ТЕЗА ЗА РАЗМИШЉАЊЕ (ДИСКУСИЈУ)

1. У анкети на захтев да изнесу пример медијске манипулације, готово половина ученика средњих школа навела је исти пример: питање хомосексуалаца. Из наведеног није јасно на који начин је присутна манипулација, нити је простор омогућио даље образлагање, па вас позивамо да овде образложите на који начин се у медијима манипулише овом темом. 
2. Један паметан човек рекао је: Ко не чита и не разуме књигу, не може да разуме ни остале медије. Слажете ли се? Образложите свој одговор.