У анкети спроведеној у Основној школи „Свети Сава“ и Гимназији „20. октобар“, на питање Да ли са наставником бити на „ти“ или на „Ви“, што је питање којим се баци и хентковски у својој књизи, добили смо, махом, негативне одговоре. Испитани ученици су своје одговоре образложили, неко писмено и јасно, неко мало мање писмено. Од 150 испитаних занемарљив број одговора је образалагао опредељење да би волео бити на „ти“ с наставником.
Анкета је анонимна, у потпису су се нашли псеудоними и имена само ако ученици желе да их оставе. Издвојила сам неколико најрепрезентативнијих одговора, не исправљајући евентуалане правописне или стилске грешеке. Међу издвојене одговоре уврстила сам и духовите.
***
Сматрам да професору не треба да се обраћамо на ти, или именом. То ми је некако, као да председнику приђемо и кажемо Еј, бураз! Свако треба да зна своје место у некој установи, а то је, у нашем случају, место ученика. Ученик треба да зна да се опходи према старијима, да знају да су млађи- да буду свесни ко је главни. Примећујем да су ученици, тј. новије генерације, из године у годину све безобразнији, неваспитанији и имају све мање поштовања према професорима. Научите децу ко је у катедри, а ко у клупи! (Дуња)
***
Мислим да професора треба да поштујемо и ценимо. Не, не треба да га волимо, али морамо да га поштујемо, то је најмање што можемо да учинимо за наставника. Из приче са старијим особама закључила сам да се пре у школама знао ред и дисциплина. У данашње време тога нема. Слажем се да са наставницима треба да останемо на Ви. Ако се то не уради, за неколико година школа више неће бити школа. (Оливера)
***
Прво: Професори не треба да долазе у школу јер пуно смарају.
Друго: Добар професор је онај професор који не дође на час или поклања оцене.
Треће: Са друговима сам ок, а професоре ко шиша, било да су ћелави или не. (Торнадо)
***
Ја устајем и кажем директору: „Добар дан!“, а он мени:“Шта има?“ (Псеудоним: Вера Агић)
***
У школи није ред да се наставници зову по имену, него лепо наставниче. Није људски да се наставницима ругају ако су ћелави или било шта друго да им фали. (Мастер оф Папетс)
***
Ја сам за то да професоре зовемо именом, или да их уопште не зовемо.
***
Ја искључиво мислим да треба да им се обраћамо са Ви, због тога што су то људи који имају искуства, који су завршили велике школе, да би нас научили. Ако га зовемо именом или му се обраћамо на ти, у ствари „пљујемо“ по његовом знању. Он заслужује од нас да му се обраћамо са поштовањем.
***
Наставнику се треба обраћати са Ви. То није нека обична госпођа или обичан господин, већ неко ко ме учи. (Славко)
***
Мислим да би ученици требали прећи на ти са наставницима и бити блискији са њима. То не треба да значи да неког мање поштујемо или тако нешто. Мислим да професори морају мало више помоћи деци око неких ствари и имати више разумевања. (Коде Лијоко)
***
Мислим да наставнику треба да се обраћамо са Ви, јер су они старији и постигли су више од нас. Они нама могу да се обраћају и са ти и са Ви, јер је то ствар њиховог избора. Обраћање ученика на ти има своје предности и мане. Предности су то што ученици могу да се осећају опуштеније у друштву наставника, а мане су то што ученици могу поредити наставника са њиховим вршњацима. Када би се наставник обраћао ученику са Ви, ученик би се осећао непријатно и сматрам да ми нисмо још заслужили да нам се неко обраћа са Ви.
***
По мом питању ја у складу својих начела бих се са професорима односио на „ви“ јер тако сам навикао, и тако ми одговара. Никад се не бих са професорима односио на „ми“ јер су они старији од нас а и нису ми род.
***
У реду је бити опуштен с наставником, у смислу да не осећамо тензију док разговарамо са њим, али то не мора имати везе са начином на који му се обраћамо.
***
Понекад размишљам баш о овој теми. Кад би се наставнику обратила, случајно, са „ти“, мислим да би ми се образи заруменили од срамоте. наставници су особе које нас на неки начин воде кроз живот, заслужују бар мало поштовања. Неке наставнике волимо више, неке мање… Али, свако од њих заслужује поштовање.
***
Персирање је знак поштовања према старијима. Не мора та особа да буде много страија од нас да би јој персирали. Лична заменица ти је створена за другове, родитеље, али не и за наставнике.
***
Уколико је професор млад, не би требало да буде проблем ако му се обраћамо на „ти“, јер некима то годи јер не желе да се осећају старији. Међутим, ако су професорији старији људи, треба да им се обраћамо са „ви“. Ако би се и професори обраћали ученицима са „ви“, била би превелика дистанца између њих.
***
Мислим да са наставницима треба разговарати са „ви“ из чисте културе. Кад наставник уђе у учионицу треба да се устане и поздрави.
Дејана Миљић
igordoric
Ивана Пилиповић
ksenijavujinovic
majazilic
Милица Мајкић
nikolaknelejdc
Stefan Gužvica
Tara Pogančev
Славица Јурић
Смиљана Живолић
Тијана Лајић
Василиса
Стеван Јурић
Ксенија Суђић
Бити медијски писмен 
Мислим да у школи немамо неки велик проблем око тога. Углавном се сви обраћају наставницима са „Ви“. Постоје и изузеци, али мислим да њих мало треба научити основној култури. Нека купе себи Бон-тон!
Драго ми је што је велика већина испитаника одговорила да са наставником жели буде на „Ви“. Другачије није могућно, а да се добије на квалитету. Мора да постоји дистанца. Без дистанце може свашта бити. Моја рођена деца имају границу до које смеју са мном (наравно да ми се не обраћају са Ви), а камоли деца у школи. Без дистанце нема ни ауторитета, а без ауторитета нема ни извршавања обавеза. Може да прича ко шта хоће, али то је тако. Школа је пуна обавеза, а не игрица. То може у нижим разредима, а већ кад градиво постане озбиљније, нема шале.
Мислим да сам блиска са својим ученицима, нарочито ако упоредим свој однос са наставницима мог доба и сада. Али, граница постоји. Треба да се зна „ко коси, а ко воду носи“.
Моја добра другарица ми је једно време била директор. На послу сам јој се обраћала са „Ви“. Ово је тек илустрације ради.
Јао, свиђа ми се оно објашњење о пореклу заменица! Ти је смишљено за родитеље и за другаре, а не за наставнике! То се зове догма! Нема поговора!
Шалим се, али нико н ије поменуо да се и непознатима обраћамо са „Ви“ и јесте истина да то истовремено ствара и неку дистанцу, поред поштовања. Мала деца зато спонтано говоре старијима „ти“ јер нема дистанце. иако изгледа невероватно за једног традиционалисту, нисам за то да се по сваку цену обраћамо са „ви“. Постоје ситуације, чак и радне и пословне, где вас нека тема или посао толико зближе да тог свог надређеног почињете сматрати као неког блиског. То ми се десило с мојом менторком. У једном тренутку сам прешла на „ти“. Кад се дуго не чујемо, јер ја ништа не радим, опет се вратим на „ви“.
Постоје културе у којима такво испољавање поштовања не постоји. У енглеском нема такве правописне-граматичке могућности и говорног обичаја, али се поштовање указује на друге начине. Не знам на које, не питајте ме. Можда неко зна?
Лично ми много више сметају од тога да ме ђак зове Јурићка са „ти“ баш неки други облици понашања које указују на потпуно непоштовање. рецимо, кад „прежива“ жваку и прича са мном, кад се закопча у капуљачу или набаци качкет до самог носа. осећам се тада као да сам у поправном дому и да је овај управо бануо да пљачка, па се маскирао. Такође ми смета упадање у реч сваки час много више од куртоазног „ви“. Вређа ме готово лично кад ђак није у стању ни на наобичније питање да срочи смислен одговор, него гунђа, муца, користи жаргон и слично. Кад дежурни ђак не каже Добар дан онима који улазе, а око њега буљук папира, картона, као у свињцу. Кад се сјуру као да гори низ ходник и не можеш проћи од њега. Е, то је за мене суштинско непоштовање и мене и других и институције. Суштина је у оној старој изреци „Зови ме и лонцем, само ме немој разбити“. Зато ми не смета „ти“, а смета сваки вид разбијања. Судећи по анкети, наши ђаци сви су на „ви“, али питање је како ћеш се провести на ходнику: хоће ли неко подивљао и полуслеп од натучене капуљаче на глави, да налети на тебе и разбије те, све случајно. као да је кренуо у улични обрачун, а не у школу.
Слажем се са Милицом. У школи се сви обраћају наставницима са ВИ. Има изузетака који се само одређеним наставницима обраћају са ТИ, јер су схватили да ти наставници то толеришу, па су се ипак определили да остану на ТИ са њима.