Класицима се не пише добро – у потпису: гимназијалци

У другом разреду гимназије проф. српског језика Оља Нађ, инспирисана књигом “ Из школе“, спровела је радионицу на којој су се ученици изјашњавали о лектирама које су читали у првом и другом разреду гимназије.

Радионица је замишљена врло једноставно. По одређеним инструкцијама за похвалу односно критику прочитане лектире, ученици су за сваку лектиру писали  рецензију. Затим су читали своја размишљања и ставове.

Велики потреси међу светским класицима

Иако су одговори и размишљања о појединим лектирама различити, постоје и неке константе:

  1. У школској лектири не постоји ниједно дело које се допада свима.
  2. Највећи број лектира окарактерисан је као „превазиђен“ без икаквог објашњења шта значи да је нешто превазиђено
  3. Исто толики број аутора означени су као лоши стилисти, а разлози су: гомила непотребних детаља, замарају, смарају.
  4. Без икаквог образложења осим сопствених вредносних судова да им свиђа или не, највећа дела светске књижевности проглашена су као потпуно непотребна.
  5. Идеална лектира, да се закључити, она је која је кратка и пуна акције, а може проћи и научна фантастика.
  6. Лектира би морала говорити о актуелном времену јер ту почиње историја. Оне пре нас је све било беспотребно, а све прошло је превазиђено, па самим тим бесмислено. Тако је, на пример, Антигона превазиђена још у раном средњем веку?!

Но, погледајмо на основу чега смо извели такве закључке. Ево неких конкретних одговора, пробраних ученичких записа.

Лектира за први разред гимназије

Антигона, Софокле

  • Веома тешка за читање, лош стил, неповезана… Непотребна.
  • Ова прича је превазиђена за доба у коме ми живимо. Асоцира на мрак и изопаченост која се огледау њиховим испреплетаним родбинским везама.
  • Ову лектиру нисам прочитала јер сам чула да је јако заморно читати је. Мислим да нисам ништа поучно пропустила и да је бескорисна.
  • Лектира ми се свидела, зато што је радња лектире занимљива, али је такође јако тешка за читање зато што је ред речи конфузан и било је доста архаичних речи.

Рани јади, Данило Киш

  • Лако се чита и занимљива је али нема јасну поруку.
  • Лектира не спада у мој домен интересовања, није ни мало интересантна, нема никакву поруку. Приче су неповезане.
  • Заправо ове приче и њеног садржаја се и не сећам. Мислим да и није значајна.
  • Заморно за читање, претрпана детаљима, нејасна..

Еп о Гилгамешу, сумерско-вавилонски еп

  • Једина коју бих издвојио од лектира за прву годину. Занимљива и држи пажњу.
  • Најбоља лектира у првој години, пуно акције и занимљивих ликова. С обзиром на њену старост и аутентичност ни у ком случају је не треба уклонити из програма.
  • Садржи гомилу материјала за неку акциону игру или филм. Ипак потребно је много више од специјалних ефеката за добро књижевно дело. Еп о Гилгамешу је Аватар трећег миленијума п.н.е.
  • Не волим књиге тог тима. Све је некако натприродно. Не допада ми се.

Тврдица, Молијер

  • Претрпан застарелим хумором који пролази јоч само у домаћим ТВ серијама. С обзиром на огромну гледаност РТС-а и Пинка, боље вероватно и не заслужујемо, тако да би ову лектиру требало задржати.
  • Лектира је занимљива, има поруку. Приближнија је нама од свих других лектира које смо читали у првој години.
  • Хм.. Овако… Када сам видела колико страница има лектира, није ми се читала, па сам само тражила неки изговор тј. добар разлог да је прочитам и нисам га пронашла. Прочитала сам предговор и садржај ми се није допао.
  • Лектира ми се није свидела зато што је превазиђена и мислим да треба да читамо нешто на вишем и зрелијем нивоу. Читање је јако заморно.

Грчки митови, Роберт Гревс

  • Интересантно једино заљубљеницима у грчку митологију, који те приче ионако знају напамет још од трећег основне, па ова лектира потпуно губи смисао.
  • Лектира је била занимљива јер смо сви чули доста о грчкој митологији, и читање нас је опуштало, јер смо донекле знали шта ће се десити.
  • Иако су далеко од нашег времена, занимљиви су. Има доста ликова са различитим особинама и радња је занимљива. Брзо се чита.
  • Напорно за читање, брзо се уморим пошто јако замара. Није нимало интересантна. Превазиђена, то је време које се мени не свиђа. Можда би ми се лектира свидела да је другачији стил писања.

Ромео и Јулија, Виљем Шекспир

  • Давно превазиђена љубавна прича. Општепозната и стога предвидљива, па читање не представља никакав изазов.
  • Исувише статична лектира, далеко од нашег времена, схватања и размишљања. Непотребно, јер нема праву поенту.
  • Занимљива љубавна прича, адреналин скаче при читању, тужно… Свиђа ми се.
  • Стварно дивна љубавна прича, од дивног писца, за дивна времена, али та времена су прошла, дајте мало мање фолирања. Љубав данас има малко скупље, пардон, другачије значење.

Лектире за други разред гимназије

Чича Горио, Оноре де Балзак

  • Претрпана гомилом безначајних детаља. Која је сврха сазнања о друштвеном животу Париза у првој половини 19 века? Осим тога, Чича Горио је, најблаже речено, наивна будала која уопште није способна да васпита децу. Његова безгранична попустљивост према ћеркама је ненормална. Једино што сматрам занимљивим и значајним је увођење негативног лика.
  • Занимљива у неким деловима, заморна, пуна детаља и ликова.
  • Свидела ми се лектира, стил писаља. Догађаји су описани са пуно детаља, мада лектира је дугачка.
  • Пар пута сам почео да читам ову лектиру и зауставио сам се на двадесетој стр. јер је почетак превише заморан и има пуно бескорисних детаља.
  • Дефинитивно најтежа књига, превише описа који гуше, тешко је одржати пажњу кроз читаву књигу. Идеја књиге ми се допала, јако, али стил писања је катастрофалан

Кир Јања, Ј. Стерија Поповић

  • Занимљива, духовита, тешке речи, али занимљива и идеја и мудра поука одржавају читање до краја
  • Лоша копија Молијеровог „Тврдице“, у мањој мери је изражена поука и размишљање о материјалистима
  • Интересантна лектира, комична и врло лака за читање.
  • Не допада ми се стил којим је написана, Има пуно непознатих речи и време у коме се радња одвија је далеко од нашек, тако да не бих посебно издвојила ни једну ситуацију.

Преображај, Франц Кафка (слободан избор)

  • Јединствена лектира која даје детаљан, али занимљив увид у живот једног малог и слабашног човека са којим се писац у великој мери поистовећује.
  • Имали смо је као замену, фантастична, занимљива, лако сам је прочитала, знала све детаље и завршила одговарање за два минута.
  • Необична, али занимљива. Може се тумачити на више начина.
  • Лектира је прелепа. С задовољством сам је прочитала 2-3 пута. Радња је интересантна и потпуно примерена нашем добу.

Кад су цветале тикве, Д. Михајловић

  • Динамична и занимљива прича о животу нашег емигранта у Шведској и његовом одрастању у београдском предграђу.
  • Ова лектира је најприближнија нашем узрасту, а можда је и специфична што се стављамо на место главног јунака и његових проблема.
  • Најбоља лектира икада. Не због псовки или сцена које су иначе занимљиве нашем узрасту, већ због поенте и мало другачијег садржаја. Заиста дивна, реална прича са тужним завршетком.
  • Ближа је нашем времену, описује стварни живот и због тога ми се свидела

Вечити младожења, Ј. Игњатовић

  • Заморна и предугачка прича која се поново бави неким сто и кусур година далеким темама.
  • Напорна за читање, незанимљива
  • Ову лектиру нисам прочитала, али сам током анализе на часу сазнала да је јако напорна, тешка и незанимљива за читање.
  • Књига је непотребна, дугачка, превише описа… У једном тренутку (негде на половини) је требала да се заврши, али писац је наставио и учинио је апсолутно бескорисном.

Пут Алије Ђерзелеза, Иво Андрић

  • Занимљива, али архаична што отежава читање.
  • Позитивна страна – нимало опширна лектира. Али, јако пуно турцизама и детаља, и зато није баш лака за читање.
  • Лектира је кратка и садржајна са пуно догађаја који су лепо описани, и визуелно остварљиви.
  • Изузетно квалитетне приче са јасном поруком и врло занимљиве.

Приче, Е. А. По

  • Праве хорор причице, које су са задовољством прочитане. У плау смо читали 3 приче, ачи знам да су неки ученици поред мене прочитали и остале.
  • Не сећам се прича најбоље, и нису и биле занимљиве јер су невезане једна за другу.
  • Изузетно занимљиво, другачије од свега осталог. Требало би да читамо више његових прича. Генијалне су.
  • Јако ми се свидела, приче су врло интересантне, са пуно необичних детаља. Поов сти писања ми је диван

Ревизор,  Гогољ

  • Лектира ми се није свидела зато што ми је читање заморно и мислим да је бескорисна.
  • Превара вредна дивљења. Врло занимљиво и динамично, са много лепих  детаља и живих описа.
  • Имена ликова тешка за памћење. Радња није толико занимљива. Беспотребна лектира.
  • Занимљива радња, ништа посебно, не садржи никакву поруку.

Ако вам све ово није довољно и хоћете да чујете и видите својим очима како je светска баштина проглашена беспотребном и превазиђеном од стране седамнаестогодишњака, погледајте још неке мудре исказе на филмићу с часа:

Било би врло занимљиво чути шта кажу наставници на овакве коментаре, а поготово љубитељи уметности, књижевни историчари. Цео случај завређује и социолошка разматрања.

Advertisements

5 responses

  1. Часу сам присуствовала као репортер. Била сам врло изненађена смелошћу мојих другова из другог одељења да прогласе највећа дела светске књижевности превазиђенима, досаднима… Ја се на такво шта не бих усудила. Ако ми се неко дело не свиди, прво се запитам да ли сам га добро разумела, јер сигурно да су генерације пре нас и многи умни људи више у праву од нас који смо тек крочили у живот и свет уметности.

  2. Ксенија Суђић | Одговор

    Потпуно сам разочарана јер су у питању гимназијалци. Мислила сам да је професор књижевности тамо препорођен. Од кога очекивати некакав интелектуални узлет ако овако гимназијалци реагују на светске класике? Ко су будући студенти књижевности и који је повод за уписивање тих студија? Ко је ту све затајио?

  3. Ксенија Суђић | Одговор

    Наставници у гимназијама би требали да проуче идеје Хентковског које износи у својо књизи, а део је и овде приказан. То се више може постићи са гимназијалцима него са основцима. Основцима треба“подилазити“ на неки други начин мада може се искористити и нека Даријушова идеја.

  4. Ево шта је рекао један социлог Миле Ненадић са неког Учитељског факултета. Парафразираћу, није ми часопис при руци („Луча“, Суботица). Он види модерно доба као доба похлепе, позивајући се на Гекоа и слажући се с њим. У образовању се та похлепа савременог човека огледа у неспособности да се идеје УСВАЈАЈУ, и у јединој спремности да се идеје КРИТИКУЈУ. Штавише, ако се идеја не може критиковати, то се уопште не препознаје као идеја. Чима сам видела и чула одговоре гимназијалаца, сетила сам се тог разматрања проф. Ненадића. Гимназијалци потврђују ту тезу. Мишљење се поистоветило са критиком. Ако идеје не усвајамо, не можемо их ни стварати. Дух похлепе тако замењује рушилачки дух, који само критикује и оспорава, а ништа сам не ствара. И шта би, кад је све срушио, а ништа нема да да. Празан је.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: