Знам да је овај човек у својој књизи убио много наших бизона

Хентковски каже:

„Ученик који је примораван да чита лектиру понаша се као Индијанац, који, видевши истраживача који скицира терен, каже: Знам да је овај човек у својој књизи убио много наших бизона.“

Пољски ђаци једнако не воле прописане школске лектире, једнако су им досадне и предугачке. Због тога је наставник пољског језика и књижевности и аутор књиге, решио да испита целу ствар и покуша да види чиме су ученици незадовољни и шта би желели у замену.

Предлог радионице с ученицима – шта замерам писцима лектира

предлог радионице

Будући да лектире не може да мења, ослушкујући ученике и заједно с њима, наставник Хентковски покушао је да постојеће лектире обради на другачији начин. Актуелизује дела из старе и класичне књижевности животним проблемима, успоставља паралеле са политичким и свакодневним догађајима. Злочин и казну Достојевског и Балзаковог Чича Гориа обрадио је проблематизујући теме из романа кроз паралелу с филмовима. Ево списка тема које је дао својим ученицима.

1

„О, граде од камена! Ти око нас играш, вриштиш, певаш, смејеш се“ (С. Бодлер, Слепци). Слика великог града на основу романа Злочин и казна Ф. Достојевског и филма Р. Глињског Здраво, Терезице.

2

Утицај велеградског друштва на живот човека (Злочин и казна Ф. Достојевског и Трејнспотинг Д. Бојла).

3

Утицај града и његових становника на начин живота појединца (на основу Злочина и казне Ф. Достојевског и Кратког фил­ма о убијању К. Кјесловског).

4

„Новац који поседујемо је оруђе слободе. Новац за којим јуримо – оруђе робовања.“ Како велики град уништава наш живот и увлачи нас у убиствену јурњаву за новцем? Чича Горио О. де Балзака у поредењу с Ђавољевим адвокатом Т. Хекфорда

5

Двоје из гомиле, или град у коме можеш да нестанеш. Поређење Злочина и казне Ф. Достојевског и филма Широм затворених очију С. Кјубрика.

6

„Човек је онакав какав је и град у којем живи“ (З. Налковска). Љубав према родитељима приказана у Чича Горију О. де Балзака и Чудесној судбини Амелије Пулен З. Зенеа.

7

Град против појединца (на основу романа Злочин и казна и филма Млади гневни).

8

„Морам да будем неко.“ Утицај великог града на амбицију младог човека (на основу Злочина и казне Ф. Достојев­ског и Вол Стрит О. Стона).

9

Методе поступања с преступницима – петроградски истражни судија Порфирије (Злочин и казна Ф. Достојевског) и Винцент Хана, комесар из Лос Анђелеса (Врелина М. Мана).

10

Конструктивни и деструктивни утицај града и његових житеља на појединца – Злочин и казна Ф. Достојевског и Америчка лепота С. Мендеса.

11

Град и његов утицај на индивидуалност појединца – Злочин и казна и Дан лудила.

12

Да ли је могућ духовни преображај човека који живи у ужасној средини? Како су тај проблем приказали Балзак у роману Чича Горио и К. Тарантино у филму Петпарачке приче.

13

Ко је крив? О преступницима приказаним у роману Злочин и казна и у филму Изнад закона.

Шта наши наставници мисле: вреде ли овакви и слични покушаји да се ученицима приближи лектира?

А шта мисле ученици: да ли је приступ Хентковског лакши или тежи у обради лектире и је ли бар занимљивији? Коју би тему паралела с филмом одабрали да прикажу?

Advertisements

9 responses

  1. Ја мислим да је одлично то што упоређује две различите лектире.
    И само чекам када ће наше лектире престати да буду „обавезне“. Мислим да би требало да и наше лектире буду у кораку са светом. Гарантујем да 80% ученика не занима „Кир Јања“ или „Вечити младожења“. Мислим да би лектире требало да буду као лектира „Кад су цветале тикве“. Та лектира је (по мени) савршена, иако је писана тек педесетих година, опет је приближна нашем узрасту и свим мојим вршњацима се свидела и радо су је прочитали.

    1. Свуда на свету постоје обавезне лектире, а изборне су још један „намет на вилајет“. Лектире које су пољски гимназијалци обрађивали поредећи их, не међусобно, него са филмовима, спадају у ред омражених – нико не воли да их чита јер су из претпрошлог века. Ипак, она спадају у најбоља дела светске књижевности, а Кад су цветале тикве је „мала“ књига (не и безвредна, али специфична) „мале“ српске књижевности. Замислите кад бисмо лектире свели на дела попут „Кад су цветале тикве“ зато што у њима има псовки и акције?! Каква би била свест и култура оних које образујемо?
      Но, није ни у томе проблем. Погледајте филмове с којима су ученици поредили та дела! Јесте ли гледали иједан од њих? Овде је дато само неколико примера, али има још 30 филмова у књизи, за које сам убеђена да их српска омладина не гледа, јер су и ти филмови „живи смор“, нико не псује у њима и нема аction. Највећи број филмова које аутор предлаже јесу европски, а не амерички. Пошто је засигурно бирао филмове које ученици гледају, а већина у њих спада у тзв. уметнички филм, мене то наводи на закључак да ти ученици имају развијену филмску културу. Сумњам да је наши млади имају у тој мери. Колико вас гледа европски филм? Пољски гимназијалци су имали дупли посао: да читају смор-лектире, да гледају филм и пореде те две врсте културе по некој теми. Имам осећај да би ђаци код нас, уз помоћ родитеља и Министарства, таквог наставника ухапсили и линчовали зато што мучи децу. Можда грешим. Грешим ли?

      1. Ксенија Суђић | Одговор

        Не грешиш. Потпуно си у праву. Ако ико од наставника „одскочи“ од неке прозаичности, а да при том ученика задужи да се активира мало више, одмах се о њему „проспе“ прича међу родитељима, а онда добија и градски карактер,како није нормалан и малтретира јадну децу! Кога је брига о унутрашњој борби Раскољникова или Ивана Карамазова? И увек тражи неке керефеке! Чини ми се да је нашим ђацима одвратно и одбојно све што има предзнак „обавезно“, а нажалост, једино их тако можеш мотивисати.
        Хентковски је пронашао, по мени, фантастичан начин да ученике „раскрави“ по питању лектире. Нарочито ми се допао Јов у хипермаркету. Одлична идеја. Да радим у гимназији, сигурно бих покушала нешто слично. Код нас је ситуација компликованија, барем у одељењима где предајем. Покушавам нешто тако са осмим разредима, али то јако тешко иде. Лектиру им ове године оцењујем кроз неке врсте есеја. Пишу их на часу, могу да користе лектиру, критику. Дајем им теме које ће их провући кроз целу књигу и подстакнути на размишљање, терати на поређење. Неколицина одради како треба, а већина одељења ме вероватно не подноси јер компликујем и фантазирам. Због чега је то тако?

      2. Признајем, највећи број филмова нит сам гледала, нит сам чула за њих.

        1. У време пројекта сам, пручавајући историју филма, сазнала да градић Лођ има чувену филмску академију. Можда је то разлог што ученици имају културу гледања доброг филма? Вероватна је та култура развијена и на националном новоу, па и на јавним информативним сервисима, у понуди на тржишту… А погледајте нашу кинематографију?! Све што је ваљало стајало је у бункерима. А све што се данас сними је један те исти филм,у неколико нијанси, чак и са истим глумцима: Бјелогрлић и компанија.

    2. Мајо, и јесу у корак са светом: И „Чича Горио“ и „Злочин и казна“ су лектире у гимназији. Према томе, ако би их избацили (што би неки матуранти којима предајем јако волели, бар кад је Достојевски у питању), ми бисмо ишли у раскорак са светом!

      1. Па неки неће да прочитају ни скраћену верзију књиге, а камоли целу књигу, а о читању друге додатне са циљем да је упоредиш са оном првом – смешно је и причати! Моје мишљење да се то може урадити са једно 20, највише 30 ученика у школи. Мислим, да би хтели то да ураде а да им оцена не зависи од тога. Остали, који све раде само због оцена, и ту би нешто сфушерили, преписали, слагали.

        1. Ово са филмом који није екранизација лектире је одлична идеја!

  2. Лектире се не читају (свака част изузецима међу ученицима) због уложеног времена и труда (пробала сам и са ‘необавезном’ лектиром). То је бар моје мишљење!
    Која је корист од читања ученику данашњег доба?! Богаћење речника не доноси новац и забаву; учење на туђим грешкама је непотребно ако се то може чинити и на сопственим; идоли ученика немају богат речник, завршене школе, хвале се нечитањем; време се може утрошити на занимљивији и лакши начин…
    У прилог наведеном, подсећам вас на часове одељењске заједнице и излете/екскурзије. Ученици ‘богато’ окарактеришу своје друштво, у танчине знају ко је шта рекао у емисијама које су им занимљиве или ко је шта ‘поставио’ на фејсбуку.
    Условно речено, исти ученици ‘на силу’ прочитају лектиру, а не могу да сроче неколико реченица о главним јунацима.
    Мислим да је грешка у мишљењу да је лектира незанимљива. Ученицима је незанимљиво читање само по себи!
    Питање за наставнике основних школа, виша настава: Колико ученика течно, са разумевањем, чита?!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: