Екскурзија: зарада – едукација – забава – инцидент!

Фотографија с екскурзија имам врло мало јер није било мобилних телефона, а фотоапарат је имао само наставник, па после продавао фотографије. Екскурзије су биле једино време кад си се могао приближити наставнику и схватити да је и он човек, а не божанство. Схватали смо да наставник једе, спава, смеје се, дружи и може бити погужван као и ми. Неко се усуђивао и да загрли свог старешину… (Славица)

За нас је екскурзија била празник. Облачили смо се лепо и свечано као да ћемо у цркву. Тако смо се и понашали (Славица)

Последица једне средњошколске екскурзије је био брак. Не заврше све романсе тако.

Волонтерски рад у хотелу – ко загојати ходнике, има да их среди или плати пре него што крене кући.

Кревет био тврд у хотелу, ока нисмо склопили, много је лепше пресамитити се у бусу.

Ко ноћу орца, дању спава у бусу!

Доказни материјал бр. 2. усликала страшна Јурићка два најузорнија ђака, Биљу и Миру, као доказ како су провеле ноћ кад овако реагују на дневни зелениш кроз прозор. Дневница тад није било код Боре Руса у школи, па као надницу за непроспавану ноћ и претрпљени страх у ваљевској болници одштету наплатила тако што је пуштала своју ретро-музику док спавамо. Неки се будили и запомагали „Гааасии то!“, а она возачу тихо: „Појачавај“. Крајњи прозорски спавач – наставница Мира

Десетак година касније Мира, сада наставница, исто то ради својим ученицима: доказни материјал бр. 2а, опробана методологија

На неке секције ишли смо само због екскурзија. Птичја перспектива с аутентичним ефектом прозрачности. Мира

Купићу си топ кад-тад! Прва самостална двосатна шетња Кнез-Михајловом завршила је освајањем „непријатељског“ топа на Калемегдану. Биле смо тад изгубљени петаци. Колики су га освајали после нас.

Прва екскурзија на којој сам била за „џабаке“ је студентска – водила стране студенте после рата, који су дошли да виде дивљу Србију. Испред Крушедола Мира и не баш потпуни странац.

Друга студентска екскурзија – испод шестог Ајфеловог торња, опуштено. Мира и батаљон будућих наставника.

Пилићи и урбани мрави по зеленој трави на прекрасној Тари

Модирање или лудирање? Немамо често прилике и за једно и друго. Милица М.

Сви ми добро знамо да екскурзија више није обилажење знаменитости, него последња екскурзија са друштвом из основне. Наша матурска екскурзија је била незаборавна и дан-данас препричавамо доживљаје. Маја К.

Кад с пролећа крену ђачке екскурзије, по манастирима вероватно звона разгласе: Беж’те монаси, иду екскурзијанти!

Ни тзв. Школа у природи није за бацити. Тамо смо стварно учили под будним оком учитељице. Нема забушавања! Василиса и Маја

Ако ништа друго, школа у природи траје читаву вечност – седам дана. Увек се задеси и нечији рођендан. Напокон без „Принцезе“!

Маскенбал је заштитни знак школа у природи. Увек га уприличе. а костими… Мање-више увек исти. Али добро је понекад бити у туђој кожи!

Није ни Никола био увек овако озбиљан, одговоран и велики. Овде је негде Никола кад је био мали. Данас је гимназијалац и баш је отишао на једну много озбиљну десетодневну екскурзију у Швајцарску. Ниџо, јабуко, донеси коју фотку оданде.

Наставак следи…

Advertisements

One response

  1. Било би врло занимљиво чути шта наставници, шта ученици, а шта мисле родитељи о екскурзијама. По мом искустви екскурзије како их већина школа организује су најнечаснији облик зараде јер за узврат нуде само јефтин провод. Да је министарству стало да ученици стварно нешто сазнају,поставили би више стандарде и укинули екскурзије, а увели истраживачка и студијска путовања. То одмах значи да у основним школама не би ни било екскурзија, осим за изузетне ученике, за које би она била бесплатна, али са озбиљним задацима. Но, пошто је првенствени циљ да се поделе дневнице у школи, у туристичким агемцијама проценти, а хотели поврате на ноге, екскурзијанти окупају у каквом базену и напију, ако их нико не ухвати, изгледа ником није циљ едукативно путовање. највише су ми у целој ствари чудни родитељи. Знају све то, а ипак плаћају! Наравно, неће да виде с којим мотивима деца иду на екскурзије, виде само дневнице наставника. Штавише, лично сам доживела да се буне што је једно поклоничко путовање било истраживачког типа, те деца нису могла дивљати у аутобусу, него су добила смислене задатке. А директор ме прозвао да кварим рејтинг школе и претпоставио да, ако се рашчује да су нам екскурзије такве, можда нико неће хтети уписивати децу у нашу школу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: