На страници о дигиталним медијима, могли сте се обавестити о формама електронског учења. Зацело вас не изненађује да поред интернета, онлајн-енциклопедија, мултимедијалних садржаја и сл. видом електронског учења сматрамо и чет, и фејсбук, и електронску пошту уколико се користе за образовне сврхе. Уколико се ти видови учења комбинују са класичним учењем онда говоримо о хибридном учењу
Блог као електронски извор знања
И овај наш блог замишљен је као мали прирчник о медијима, којег проучавате баш као неку књигу. за разлику од књиге, у којој срећете само текст и слике, овде можете пронаћи и звучне и видео-записе. Још је једна битна разлика у односу на књигу. кад проучите књигу, ви о лекцијама не можете ни са ким разговарати док се физички не сретнете с њим. На блогу имате могућност путем коментара да коментаришете, одговарате на питања, размените мишљења и искуства.
Електонска комуникација и размена материјала
Уз то, с учесницима пројекта били смо непрестано у вези путем електронске поште, путем које је текла комуникација и договори, али су и слани материјали. С некима од вас наставници су у мрежи што омогућава коришћење месенџера, те је отворена могућност четовања.
Хибридно учење
Како блог и електронска пошта нису једини начини учења и комуникације, него имамо и физичке сусрете, дакле, комбинујемо учење и комуникацију уживо и електронским путем, ипак је посреди хибридно учење, а не чисто електронско.
Предност овакве врсте комуникације и учења је требало да буде уштеда времена и убрзана комуникација. Ипак, наставници су били шокирани што је готово свим ученицима било потребно подвлачити да основни ред налаже да се на електронско писмо одговари, а још више то што сви имају пошту, а ретко ко је користи и не отвара редовно. У ред са тим изненађењем иде и то што нисмо уопште уштедили време и убрзали процес, јер сте се споро, а неки још увек ни нису, укључивали у рад: блог нису читали, у коментаре и дискусије нису укључивали. Књига која је преиначена из штампане верзије у дигиталну, да би била свима доступна, ни после два месеца није прочитана. Питамо се да ли је истина да је младима блиско све што је у вези са дигиталним медијима?
Зато ћете нама и свим наставницима који се реше на хибридно учење убудуће, помоћи да схватимо какав је ваш однос према електронском учењу и електронској комуникацији с наставницима, искрено одговарајући на питања и тезе:
- Да ли сте икада досада комуницирали с наставницима електронски (имејл, чет и сл) било да је ваша комуникација била у вези с наставом или ваннаставним активностима и да ли вам је то необично? Устручавате ли се и зашто? годи ли вам и зашто?
- Које су, по вама, предности електронске комуникације с наставницима и школом?
- Јесте ли се за неки час или секцију припремали користећи садржаје на блогу, вебсајту и слично, који су тамо постављени за вас? Ако јесте, опишите то искуство.
- Шта вам је представљало тешкоће да пратите и проучавате садржаје на овом блогу и укључите се у дискусије?
- Ако узмете у обзир да смо могли да се састајемо сваке суботе по сат-два времена, а нисмо, које су предности блога у овом пројекту? Зашто их нисте искористили?
- Кад све анализирате, да ли би пројекат текао брже и по плану (рецимо, бар да сви прочитају књигу за месец дана) да смо имали редовне састанке, уместо постављања садржаја на блогу и електронске комуникације?
- Можеш ли замислити да једна секција целе године буде организована и вођена на начин сличан овом пројекту: комбинација електронског учења и сусрета уживо? Да ли би то волео? Зашто би волео, или зашто не би волео?
Дејана Миљић
igordoric
Ивана Пилиповић
ksenijavujinovic
majazilic
Милица Мајкић
nikolaknelejdc
Stefan Gužvica
Tara Pogančev
Славица Јурић
Смиљана Живолић
Тијана Лајић
Василиса
Стеван Јурић
Ксенија Суђић
Бити медијски писмен 
1. Да, врло често комуницирам са професорима преко имејла и фејсбука и то ми није необично, мислим да је, шта више, такав вид комуницирања постао један од главних видова комуницирања. Не устручавам се да са професорима комуницирам на тај начин, ја то доживљавам као и разговор телефоном. 🙂
2. Предности оваквог вида комуницирања су брзина, једноставност, приступачност података који нас интересују, организованост, као и брзина размене података.
3. Често користим податке са вебсајтова, уколико имам неких недоумица у вези са градивом и прилично ми помаже. Мада, са друге стране, питање је колико су подаци на одређеним вебсајтовима тачни и да ли су особе које су то постављале, за то и компетентне, с обзиром на то да се интернет данас масовно користи, било да су то писмени или неписмени људи. Једино у том случају сматрам да се треба ослонити на сопствено знање.
4. Тешко ми је било да пратим садржаје на блогу, зато што нисам имала времена, а и зато што нисам навикла на такав вид комуникације, али жив се човек на све навикне, тако да мислим да неће бити проблема. 😉
5. Блог дефинитивно има велику предност у односу на састанак уживо. Можда би требало мало више да нас терате, а ми да будемо мање лењи. 🙂
6. Лично мислим да би брзина пројекта била иста и да смо стално имали састанке. Опет, то зависи од особе до особе и од тога колико је ко посвећен овом пројекту. Мислим да је овакав начин рада сасвим у реду.
7. Зависи какав је пројекат у питању, али што да не? Отворена сам за све предлоге и мислим да је свака иновација добро дошла. 🙂
1. Да, врло често комуницирам са наставницима електронским путем, не устручавам се много, али понекад има и тога… И годи ми, зашто да не… 🙂
2. Предности електронске комуникације су многобројне. Не морамо да увек тражимо време које свима одговара да би се састајали толико често, и све брже иде.
3. Нисам баш често користила интернет као припрему за час, не сећам се ни једног случаја. Али мислим да је то сасвим нормална ствар.
4. Мени је лично било врло тешко да се снађем на овом блогу, не знам зашто… Никад не могу да нађем оно што ми треба… Али ми постаје све лакше!
5. На ово питање сам већ одговорила у 2. питању. Можда их нисмо сваки пут искористили због лењости и мањка времена.
6. Мислим да бисмо тада све озбиљније схватили и све би текло по плану, али овако је ипак лакше.
7. То бих волела, јер мислим да је то најбољи начин да се неки пројекат изврши без проблема и да свима буде занимљиво.
1. Не комуницирам са наставницима електронским путем често, за мене је то реткост. Када се деси да овим путем комуницирам са њима не устручавам се, годи ми, зашто да не?
2. Предности овакве врсте комуникације су велике. На овај начин је све брже, једноставније, лакше, приступачније…
3. Понекад користим садржај који сам пронашла на интернету за школу. На пример за биологију сам била задужена да спремим предавање о здравој исхрани, па сам нашла на интернету садржај који сам научила и касније предавала на часу биологије.
4. По мени нема тешкоћа,само недостатак времена…
5. За све је криво време… 😛
6. Мислим да бисмо на тај начин остали без добровољаца за овај пројекат, јер нико не жели превише састанака…
7. Сваки пројекат је занимљивији на овај начин,тако да се не бих противила… 🙂
Пошто се питања односе углавном на ученике, ја ћу прокоментарисати онако, уопштено. Чини ми се да баш та чињеница да блогу можеш да приступиш у свако доба дана, са сваког места, само ако имаш интернет, и јесте лоше утицала на све нас који смо каснили са задацима; ја сам одлагао рад јер сам себе убеђивао да имам времена за то, да ћу то урадити вечерас касно, или сутра рано, и тако даље, и тако даље. Верујем да су тако и други размишљали. Зато ми се комбинација електронске комуникације и сусрета уживо чини најбољом: даје ти слободу да, само ако си мало самодисциплинован, боље организујеш своје време, урадиш задатак када ти одговара, и када си расположен, седећи или лежећи … А ако не стигнеш, ту је мисао о састанку уживо која ће те сигурно натерати да урадиш све у последњи час, овако као ја …
1. Нисам никада комуницирала са наставницима на тај начин, нисам имала неку прилику, али се не устручавам јер мислим да је то сасвим нормално са обзиром на време у којем живимо.
2. Има доста предности, а једна од њих је да не морате чекати да некога видите уживо, или узнемиравати телефон касно увече, већ једноставно, када се сетите пошаљете мејл или слично.
3. Јесам, више пута, најчешће за часове биологије и српског језика (када се ради нека лектира, најлакше је пронаћи на неком блогу). То је за мене идеално решење, јер не морам узимати књиге из библиотеке или куповати. Много ствари које су ми требале сам пронашла.
4. Сајт је веома добро урађен, нисам имала никаквих потешкоћа јер је све доста прегледно и лако за сналажење.
5. Овај блог је одлично решење за овакву секцију. Уместо дугих и досадних састанака и презентација, све што нас занима можемо наћи овде, а уједно бити и у контакту.
6. Ја ипак мислим да не би, из једноставног разлога што многи не би могли редовно долазити на састанке, па би са временом били у заостатку, док овако увек можемо сами прочитати, информисати, ако нас то интересује (а мислим да би требало са обзиром да смо укњучени у пројекат).
7. Волела бих, јер се може десити да не дођем на неке састанке, а на овај начин увек могу бити у току, јер на овом блогу могу пратити све пројекте и дешавања у оквиру секције.
1. Никада до сада нисам комуницирала са наставницима на овај начин. Не устручавам се да кажем тј. напишем оно што мислим. Годи ми.
2. Предност оваквог вида комуникације је та да у било које време дана или ноћи можемо послати имејл или поруку, и да не бринемо да ли ћемо изговорити неку реч погрешно исл. И док пишемо имејл везан за школу, можемо са неком другом особом да разговарамо уживо или преко телефона. Комуницирање на овај начин је и брже и ефикасније. А док куцамо на рачунару можемо да гунђамо о наставницима (искрено) или када погрешимо нешто, лако можемо да обришемо, а када уживо разговарамо брисање је немогуће.
3. Често користим интернет да бих пронашла нешто за школу, а најчешће за историју. Понекад и решавам тестове за енглески и на тај начин вежбам. То ми се много свића. 🙂
4. Не могу да се сетим ничега, тако да је мој одговор: ништа.
5. Мислим да би било боље да смо се састајали у суботу, него овако, радним данима. Свако од нас има мноооооого обавеза поред школе, а тек у школи – претрпани смо књигама и учењем. И као што је Тијана рекла: >нема тешкоћа, само недостатак времена<
6. Да, наравно. Све би било много боље да смо имали редовне састанке. Јесте да је комуницирање електронским путем лакши и ефикаснији вид комуницирања, али дешавало се да неки не отварају пошту редовно и то ствара вееелике тешкоће. Нажалост знам из личног искуства. 😦
7. Ни сама не знам да ли бих то волела. Све има своје мане и врлине, добру и лошу страну. То бих волела зато што је брзо и лако, не морамо једни друге да вијамо по школи и сл. Са друге стране, не бих то волела зато што је боља комуникација уживо (можда се сада неки не слажу са мном, али то је моје мишљење) и зато што неки не читају имејлове редовно па се стварају застоји у комуникацији.
1. Никада нисам комуицирала са наставницима на такав начин, али мислим да је то потпуно нормално. Не бих се устручавала и то би ми годило.
2. Предност овог вида комуникације је велика јер јер је овако брже, ефикасније и лакше.
3. Наравно. Веома често тражим неке занимљивости у вези са градивом или неке песме за српски које нисам нашла у лектири. Многе ствари сам пронашла.
4. Веома сам се брзо снашла на овом блогу, уопште није толико компликован. Блог је доста прегледан и лак за сналажење.
5. Блог је одличан и мислим да је боље овако да се информишемо него да идем на неке презентације и састанке. Данас деца имају и неке активности и ван школе и не би могли да долазе на састанке.
6. Ја мислим да би брзина била иста, али уз редовне састанке би више сазнали. Неки не отварају пошту редовно и то је велики проблем.
7. Волела бих јер је то најбољи начин, комбинација састанака и блога (на којем можемо прочитати све што нас занима).
1. У овом пројекту сам први пут почео да разговарам са својим и другим професорима електронским путем. Мислим да то има многе предности, и колико код парадоксално звучало, чини ми се да води ка једном зближавању и опуштенијем односу између ученика и професора. Понекад се устручавам пред професорима и наравно, пажљивије бирам речи 🙂
2. Предности комуникације електронским путем су огромне, јер штеде време и једнима и другима.
3. Нисам се досад спремао, ово ми је први пут.
4. Представљало ми је тешкоће што нисам редовно посећивао интернет и овај блог, па нисам могао да урадим неке задатке на време.
5. Мислим да су могућности блога мало прецењене. Лично више ценим састанке уживо. Међутим, ово је пројекат о медијима, па се морамо прилагодити ситуацији.
6. Мислим да би пројекат текао брже, и да би озбиљније напредовао. Није исто кад вам неко нешто каже у лице и кад вам се само појави задатак на екрану.
7. Наравно да бих могао да замислим, и то је по мени добра идеја, јер на тај начин учимо нове и развијамо старе начине комуникације.
Већ сам комуницирала са наставницама електронским путем.Угодно ми је да тако комуницирам са њима, јер се тада и они опусте и имам осећај да се не устручавају да кажу нешто што у школи никада не би рекли.Исто тако кад са наставницом приватног енглеског вежбам за контролни, тестове ми шаље путем мејла, као и ја њој решења:))
Мој је проблем техничке природе. Имам кабловски интернет, али је он врло лош, па га више немам, него имам. Кад је време лепо и интернет проради, онда не знам шта ћу пре да обавим на интернету.
зато су ми више годиле поруке мобилним као вид размене кратких договора и састанци уживо, када сам радила и многе послове на интернету. Мислим да још нисмо довољно васпитани и зрели да електронски учимо. чак ни немамо представу шта то све подразумева, па зато олако кажемо да нам се свиђа. наставник те опомиње, подсећа, пушта да продужиш рок… Шта мислите како би било да сте потпуно сами одговорни да за два дана или седам дана нешто урадите до 8 после чега се све затвара. Машина вам стави забрану. Ниси радио на време. Наставнику можеш смандрљати неки изговор, машини не.Наставнику на тесту можеш тврдити да није видео да си откачио неки одговор, машина је неумољива, моментално те оцењује… Пробијање свих рокова током овог пројекта само говоре о томо колико нисмо спремни да учимо електронски, мада је то у овом случају било лакше, негоп да смо се стално састајали.