Телевизија

Популарност телевизије

Чак и по нашој малој анкети, телевизија је још увек најчешће коришћен медиј, мада ученици највише воле интернет. По истој анкети највише се верује телевизији, и то кажу чак и основци. Откако се појавио ТВ-апарат је претендовао, а убрзо и постао легитиман члан породице.  Више нико не сматра некултуром то што је телевизор укључен и кад имамо госте, и док водимо породичне разговоре. Ако је толико популаран, вероватно су и могућности манипулације бесконачне. У футуристичком филму Фаренхајт свест о утицају ТВ на људе приказана је тако што тоталитарни режим хапси и кажњава оне који имају макар једну књигу, једнако као оне који на крову немају ТВ-антену. У америчком филму ТВ-мрежа из седамдесетих година 20. века емисија уживо у којој наступа и води је познати водитељ, омиљен код публике, он је у стању да дигне цео град на побуну против вредности америчког друштва. Сличном манипулацијом учињеном над њим, власник телевизије успева да промени смер његових проповеди, он постаје пасиван и песимистичан и на крају изврши самоубитство у студију, а емисија преноси уживо то не би ли повећала гледаност. У филму ТВ вести Виљем Харт говори младој, амбициозној уредници како је телевизија допринела свеопштем снижавању стандарда у свим сферама живота, и фигуративно предсказује да ће владавина нешчастивог бити успостављена преко ТВ, а он неће доћи ружан, како имамо представе, него млад, леп и насмејан, као омиљена ТВ-лица.

ТВ-манипулација и телемани

Будући да је члан сваке породице, телевизији се заиста верује. Звук удружен са сликом лако утиче на то да помислимо како је заиста истинито оно што на ТВ видимо. Манипулација не произилази из писане или изговорене речи, чак не толико ни из комбинације слике и звука. Манипулација је пре у избору садржаја који нам се свакодневно сервирају путем ТВ-програма. Индустрија забаве, сцене насиља је оно о чему се као о негативном утицају прича и на ТВ, али се због тога не смањују. Иако је телевизија омогућила известан конформизам човеку, и створила услове да човек сачува своју приватност, јер има прозор у свет у сопственом дому, истовремено му је однеговала нездраву потребу да се наслађује откривањем  приватности других; прво јавних личности, а у наше време и обичног света. Ако обрнемо знак и означено на примеру емисија типа Велики брат, изгледа да је тај брат баш телевизија – брат који ти диктира на шта да трошиш своје време, како да изгледаш, чему да тежиш, чему да се надаш, шта да мислиш, за кога да гласаш, како да причаш… Под изговором да је прозор у свет, у међувремену нам је украла сопствени поглед, а потурајући нам по сав дан туђе животе и туђе приватности, можда нам краде и наш аутентични живот.

Иако је само справа, коју укључујемо на дугме, и њоме можемо да владамо, дешава се да она влада нама. Одавно се говори о поремећају званом телеманија као о везаности за телевизију; од физичке, због које се не мрдамо нигде у време емитовања садржаја које пратимо; до, менталне, због које смо у стању да се посвађамо са најрођенијима око неке идеје у чију смо исправност убеђени јер су нас њоме задојили путем телевизијских садржаја.

 

Проучите на мапи специфичности телевизије као медија: историјат, врсте и облике изражавања, функције, сличности с другим медијима  и облике манипулације. Отворите све уграђене ресурсе у мапи, а посебно проучите анкету. Наиме, у последњем концепту (доле, десно) као ресурс налази се обрађена анкета у којој су ученици ОШ покушали да вреднују ТВ-програм, те њу посебно проучите.

Мапу отворите овде. Анкету отворите на мапи кликом на иконицу концепта „критеријуми за вредновање“, па на натпис испод иконице. 

Мапу су уз помоћ ментора урадиле и осталима презентовале  Милица Мајкић и Јована Лажетић, а анкету спровела и обрадила Соња Савић, ученице VII 2 OШ „Свети Сава“

Ко жели да прочита и сазна више о телевизији као масовном медију, преузеће чланак из књиге Pars pro toto (Део за целину) ауторке Светлане Безданов Гостимир: Телевизија  или књигу Мирослава Савићевића: Телевизија

ТЕМЕ  ЗА  ДИСКУСИЈУ

  1. Зашто је за позадину мапе изабрана фотографија публике с наочарима? Које тврдње из текста о телевизији позадинска фотографија илуструје?
  2. Критички и самокритички се осврните на то какав третман има телевизор у вашој  породици и у твом животу: кад се укључује, колико апарата имате, шта се гледа, како реагујете на различите прилоге, колико међусобно комуницирате итд. У свом случају посебно процените коју функцију, од три изнете на мапи, највише врши телевизија у твом животу. У свом осврту можете бити духовити, иронични, али обавезно самокритични.
  3. У тексту горе поменут је филм Фаренхајт, у ком тоталитарни режим сумњиво, као на непријатеље гледа оне који немају ТВ-антену и не гледају ТВ, а имају књиге и читају их. Објасните зашто.
  4. Погледајте резултате анкете у мапи, којом су ваши млађи другари покушали вредновати понешто из ТВ-програма. Затим и сами одговорите: коју серију сматрате добром и обавезно образложите зашто. Покушајте да образложите озбиљније од основаца, који су се служили конвенционалним изразима: занимљиво, поучно…
  5. У анкети постоје и питања о Симпсоновима. Уколико сте их пратили, образложите и ви какав је карактер тог популарног цртаног филма.
  6. Која вам се карикатура / илустрација из текста највише допада и какву вам поруку она преноси? Да ли сте бирали илустрацију по техничкој успелости или поруци коју вам преноси?

На неком од следећих сатанака можемо да уприличемо гледање и анализу једног од поменутих филмова: Фаренхајт 451, Телевизијске вести  и ТВ мрежа. Пратећи линк, обавестите се о филмовима, потом гласајте који бисте желели погледати.

 

12 responses

  1. Ученице ОШ „Свети Сава“ су биле у посети локалној телевизији, ТВ БАП. Тамо су се упознале са неким новинарима који су нам причали о свом послу. Нарочито бисмо се захвалили новинаркама Сањи и Звездани, као и директору ТВ БАП. Било нам је занимљиво, а неке девојке су већ почеле да размишљају о ауторској емисији за тинејџере. Девојке, хајде, испричајте нам мало о својим утисцима!

  2. Одлична идеја, али на посебној страници, отвореној на овом блогу, на којој имате и кратку видео-репортажу о пој посети.

  3. У посети ТВ БАП било нам је јако занимљиво.Студио је много мањи,нго што сам мислила,али је уредан.Кристина,Тијана,Стефани,Соња,Милица,Јована и ја смо мислиле да направимо једну тинејџерску емисију.Не знамо како ће тачно да иѕгледа та емисија,али наставница Славица Јурић има неку идеју.Следеће недеље треба да попричамо са професорком српског језика,М.Кљакић.Она је још док је била ђак водила неке ТВ емисије па ће нам она детаљно објаснити шта је све потребно да се направи једна ТВ емисија и да нам објасни како се праве кошуљице и уопште шта значи израз кошуљица у новинарству.Када нам она објасни,пренећемо вам информације.

    1. Пошто сам била ван града неко време, тек сам недавно чула за ту идеју о емисији, и јако ми се свидела. Ивана, извештавај ме!

  4. Марина Васић | Одговор

    Публика са наочарима на позадиви говори нам да су људи као хипнотисани и да не размишљају много гледајући телевизију.

  5. Прича о ТВ постала је углавном прича о серијама и риалиту-шоу. При вредновању неке серије је исто као и с књигом. Да би човек знао да је нешто лоше, мора имати представу и искуство доброг и великог. Пошто су све те серије лоше, није ни чудо што нико не зна да је оцени осим са „свиђа“ „не свиђа“. У поређењу с чим је нешто добро или лоше је најједноставнији критеријум за процену, а њега већина људи нема јер нису имали на чему да га изграде. Исто је и са филмовима.

  6. Симпсонови су стекли ширу популарност јер иронично и без увијања представљају Америку, или модерно капиталистичко друштво. У много чему се и ми препознајемо, чак и у појединачним ликовима. Сценариста није заобишао да искритикује политичаре и њихову користољубивост и поткупљивост, ограничене наставнике, обичног приглупог човека који је само члан потрошачког друштва, незаинтересовану децу, однос према старима, лажљивост трговаца, површне и монотоне брачне односе, разне нове професије, попут бодигарда итд.
    на часу грађанског васпитања сам пустила цртани филм о Симпсоновима. Ученици су са оловком у руци бележили све друштвене аномалије у филму и после смо их коментарисали. Била сам изненађена њиховом оштроумношћу и критичности.

  7. У мојој кући има два телевизора. Један је у мојој соби, па га углавном ја упалим пред спавање, а остали у кући ретко. Други телевизор је у дневној соби и скоро цео дан је упаљен, иако нема увек неко да га гледа. Мислим да је највише заступљена дистрактивна функција, а ја волим да гледам и едукативне емисије и квизове. Док је телевизор укључен (а то је скоро цео дан) причамо само о ономе што је на ТВ-у, ретко о нечему другом. Имам осећај да ни не познајем моју породицу. А кад нестане струје (што је нажалост јако ретко), е онда можемо да причамо о свему и свачему. Зато ја волим нестанке струје, а нико ме не разуме у вези тога.

  8. Видим да о филму нико неће да расправља на невиђено. Филм Фаренхајт преноси једну страшну поруку: Телевизија је пожељна због диктираног стварања слике света директним утицајем на сва чула. Читање књига је непожељно јер слику света читалац ствара сам, најпре интелектом, а не чулима. Књиге су строго забрањене због тога. Емотивна празнина у таквом свету решава се тако што су таблетице „веселице“ део оброка. Полиција се у таквом свету бави само откривањем књига и њених читалаца. Како то обично бива, парадоксално, жена једног полицајца докопа се књиге, чини ми се Толстоја, и из радозналости почиње да чита. расплаче се пред најобичнијим описом, први пут у животу видећи сузе. Наравно да је одмах сумњива, па јој прописују још „веселица“. Но, једном такнут човек, не може да престане… Свет у коме телевизија замењује истинско мишљење, аутентичан доживљај, није живот, него сурогат живота. Зато је плакала полицајчева жена.

  9. 5. Мени је породица Симпсон само забавна, мада може и нешто корисно извући из тога. Мени су они јако интересантини због Меги, најмлађег члана породице, која имитира одрасле.

  10. Када сам била мања гледала сам редовно Симпсонове,али увече бих се превртала у кревету и вриштала јер би ми се у сну појављивали она мачка и миш који секу један другоме главу и остале бруталне ствари. Од тада мама ми је забранила да то гледам. Иако као мања нисам могла да схватим зашто ми је то бранила, сада одлично схватам. И филмови и цртаћи утичу на нашу личност, зато треба учинити прави избор и имати увек критички став…

  11. С обзиром на то да сам попуњавала анкету на часу грађанског васпитања и да сам основац, не знам колико озбиљно ћу моћи вредновати серије.
    Немамо сви исти укус, тако да ће некоме једно бити добро, а некоме нешто сасвим дуго. Зато сам издвојила две добро урађене и квалитетне серије, које су вредне помена.

    1. „11. сат“- криминалистичка серија
    Ту серију сматрам добром јер се злочини решавају на начине, интересантније од класичних крими-серија. У првом плану није убијање и злочинци, већ поступак и начин откривања злочинца, уз помоћ различитих области хемије, физике и биологије. тако је серија на неки начин и поучна.

    2. Од анимираних серија, издвојила бих управо „Симпсонове“. То је сатирична серија анимираног филма, која пародира живот једне класичне америчке породице. Неке ствари неприхватљиве у стварном животу (иако су присутне), они сматрају нормалним и не скривају их (мито и корупција у полицији, неморал људи на високим положајима…), што је баш и чини сатиричном и вредном, јер критикује и разоткрива негативне појаве у друштву.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: