Из школе – Да ли ученика пустити с ланца

Даријуш Хентковски: Из школе – Да ли ученика пустити с ланца, Београд, Клио, 2005.

Пољска

Пољаци су словенски народ, те нам ни њихов језик ни историја ни култура нису далеки. По књизи можемо закључити да ни школски систем није битно другачији. Културне везе Србије можда су јаче са Словачком, јер на простору Србије живи многи њихових сународника, али су значајне и оне са Пољацима.

Засада ево једног субкултурног доказа о везама са Пољском, а везан је за новију историју, када су у Пољској избили немири, а југословенски рок-музичари (конкретно Бранимир Штулић) дали своју музичку подршку. Можда ће вам се свидети. А можда ће се свидети и Хентковском?! Зато смо замолили Славицу Прпу да је са својим пољским студентима на катедри за славистику преведе и на пољски језик, како бисмо је поклонили Хентковском. Супкултурне везе!

Пољска у моме срцу

Polska w mym sercu 

 Гдањск осамдесете
кад је јесен рекла
не
Гдањск осамдесете
држали смо палчеве
рудари
студенти
бродоградилиште
сви ми
Гдањск осамдесете
узавреле творнице
два пут се не шаљу
тенкови на раднике
нису се усудили
побједили смо
сви ми
Пољска
у моме срцу мазурка
Пољска
није никад дала Квислинга
сваки дан полонеза
звони на мојим вратима
Пољски јантар
наруквице
волођине чуке
шибер у пола цијене
Папа Војтила
и ја
Гдањск осамдесете
редови за новине
независни синдикати
комитети заштите
Гдањск осамдесете
узавреле творнице
два пута се не шаљу
тенкови на раднике
тенкови на нас

 

Gdańsk osiemdziesiąte
kiedy jesień powiedziała
nie
Gdańsk osiemdziesiąte
trzymaliśmy kciuki
górnicy
studenci
stoczniowcy
my wszyscy
Gdańsk osiemdziesiąte
zawrzały fabryki
nie wysyła się dwa razy
czołgów na robotników
nie odważyli się
wygraliśmy
my wszyscy
Polska
w mym sercu mazurek
Polska
nie wydała nigdy Quislinga
każdego dnia polonez
dzwoni do moich drzwi[1]
polski bursztyn
bransoletki
radzieckie zegarki[2]
szkło za pół ceny[3]
Papież Wojtyła
i ja
Gdańsk osiemdziesiąte
rzędy ław dla dzienników
niezależne syndykaty
komitety obrony
Gdańsk osiemdziesiąte
zawrzały fabryki
nie wysyła się dwa razy
czołgów na robotników
czołgi na nas

 

[1] Ово је мало двосмислено на пољском јер се не зна да ли је неко дошао и звони на врата или било ко прилази. Чује се полонеза као звоно на вратима
 [2] Волођа –  метафора Истока, са Истока смо увозили часовнике на велико, различите, а најпопуларнији „Восток”
[3] Највероватније је у питању кристално стакло и посуђе од кристала, чаше тањири. Углавном се производило у Чешкој, кристал оданде је био квалитетан, али пошто су Пољацу у оно време много шверцовали и код нас је било кристала. Штавише,  наши су ишли у Југославију да продају свашта, вероватно и кристал.

 Можете покренути презентацију да чујете како песма звучи:

Ево и неколико сличица из Кракова и Варшаве, које сведоче о везама Србије (Балкана) и Пољске. Фотографије је снимила Славица Прпа: „Графит се налази у кварту који је нама Балканцима посвећен. Ту су и Црногорска, и Македонска, и Хрватска улица. У Кракову, чини ми се, постоји улица за сваку земљу. Често одлазим у тај део града, иако није нимало привлачан. Чудно је бити ван своје земље…“

 

 

О књизи

Књига Даријуша Хентковског, полонисте и етичара, објављена је у едицији Дидакта ИК Клио. По уводном тексту сам аутор објашњава да је књига настала случајно, као исповедни, истраживачки и студијски пројекат који су нехотице подстакли сами ученици којима предаје пољски језик или етику, а укључиле су се и неке колеге. Тако књига колико о положају ученика, говори и о положају и улози наставника у новим условима школства, у раду са другачијим генерацијама и у друштву са измењеним вредностима. Погледи ученика и наставника се разликују, али чине целину. Посебно је корисна наставницима који не могу да схвате да ученик није објекат њиховг подучавања, али и ученицима који не схватају да је и наставник човек са својим проблемима, стручњак са вишеструком улогом предавача, васпитача, службеника, психолога, организатора…

Књига је подељена на три поглавља. У првом поглављу Носим бакљу просвете  аутор износи уопштена разматрања идеје школовања, и бави се најочигледнијом појавношћу школског живота од обраћања наставницима, мањим и већим несташлуцима ученика ван школе (позориште, екскурзије); незадовољство ученика наставницима и оценама; посетама школских инспектора, појавом хало-ефекта и фаворизовања ученика од стране наставника, као и обрнуто; односом родитеља и школе, али и ученика и њихових родитеља…

У другом делу књиге Предавања од крви и меса аутор и наставник заједно с ученицима покушава да открије методе и теме које ће ученике покренути да настави језика и књижевности приступе с вољом и еланом. Ово поглавље је драгоцено у методичком смислу јер сведочи о непрестаном трагању за методама које ће бити блиске ученицима и животу, не удаљавајући се од суштине предмета и дела које се приучава.

У трећем поглављу Без повоца аутор наставља да се бави школском свакодневницом, али је аспект с којег проблемима приступа етичке природе, утврђујући да је школа место моралног неспокоја Са тог становишта разматрају се школске афере, особине идеалног професора, животне вредности које вербално протежирају одрасли, али живот те вредности демантује итд.

Поговор књизи написала је Ана Пешикан, један од аутора програма и приручника Активно учење. Завршавајући свој приказ она каже да књига „трага за пдговорима, поставља питања, покреће проблеме, а не даје рецепте.“ Једном речју, књига за преиспитивање.

Бирајући баш ову књигу за приказ у пројекту Интернест одговарало нам је баш то што је она за преиспитивање, а то значи и за дописивање. Тако ће приказ књиге, хтели или не хтели, најмање бити приказ оног што је речено у књизи, а много више трагање за истим и сличним у нашем миљеу. Уз то, та трагања ученици ће приказати кроз различите медије и многим средствима, не само речју и књигом. Очекује се корисна, помало и опасна авантура, ако имамо у виду колико је тешко трагати за нарушеним смислом утврђене хијерархије људи, вредности и представа у институцијама.

Преузмите књигу Из_школе_Даријуш_Хентковски

 

УТИСЦИ  И  ИДЕЈЕ

  1. Уколико имате проблема са перцепцијом књиге, слободно дискутујте о тешкоћама. Уколико су вам, пак, током читања на ум пале сјајне идеје за представљање и дописивање књиге, и имате жељу да их изнесете и пре заједничког састанка, такође их овде поделите.
  2. Уколико имате додатних питања о аутору, Пољској и пољском школству – што је све битан онтекст за разумевање књиге, поставите питања у коментарима. замолићемо Славицу Прпу да нам одговори тј. сазна нешто о темама које вас занимају.
  3. Занимљиво би било пронаћи информације о градићу у којем је гимназија у којој ради, сазнати нешто о њој и граду, користити Гуглову мапу. Има ли добровољаца за овај задатак?
  4. Из књиге сазнајемо неке детаље о школском систему у Пољској. У чему је сличност пољске и српске школе, а у чему разлика?  Како вам се допада рок-песма инспирисана новијом пољском историјом? 

 

8 responses

  1. Књигу сам прочитала за време зимског распуста. То је једна од новијих, интересантнијих књига везане за проблеме школовања, како из угла предавача, тако и из угла ученика. Овде су ученици добили право гласа и он стиже без увијања. Чак се и професор служи ученичким жаргонима да би објаснио праву слику у школи у којој ради. Мада, сви се у већини случајева препознајемо. Мени је, као наставнику, ова књига доста помогла. Дала ми је неке нове идеје, олакшала ми посао и натерала ме да се замислим над оним што радим. Волела бих да чујем и ваше мишљење, драги моји ученици!

  2. СТРАНИ ЈЕЗИЦИ У ШКОЛАМА ПОЉСКЕ

    Направила сам данас малу анкету међу студентима о страним језицима. У свим школама сада је главни енглески. Други по распрострањености је немачки, нарочито у западним и северним деловима, који до недавно и јесу били немачки. На истоку је до пре десетак година преовладавао руски, али се данас слабо учи, углавном из политичких разлога. Лоше успомене, претпостављам. Све то, као и код нас, зависи од величине места и од тога да ли имају одговарајуће наставнике. Што веће место, већи је и избор. Иначе, ниједан језик није обавезан, ученицима је остављена слобода избора, али понуда није иста у свим школама.
    (писмо Славице Прпе)

  3. Прочитала сам текст са блога Хентковског о безвољности првих дана након распуста и о отпуштању свих из јавних сектора. Ако све то посматрам из личног угла, поткрепљено личним искуством бившег ђака, студента,и сада, запослене у школи, делимично ћу се сложити са њим.
    Након распуста, у школу сам долазила, а тако је и сада, препуна амбиција, воље и снаге да се докажем сама себи да могу и боље, и више, и креативније. Чини ми се да ћу управо тада, своје ђаке мотивисати на максимум. Тих првих дана просто летим у школу.
    Као наставник, највише мрзим период пред крај школске године када крене закључивање оцена. Наравно, увек су оштећени и незадовољни они што ништа не раде него се „гребу“ на све начине. Они који су током целе године ћутали, нису радили домаће задатке и били део намештаја у учионици. Када чују закључену оцену, уз образложење, из њих избија права ерупција и често се заврши трескањем вратима и безобразним коментарима. Пошто спадам у наставнике који „не дају на себе“ и повлачи границу „ученик-наставник“, имам велики проблем како да реагујем, а да будем пристојна и не огрешим се. Не останем дужна,али се данима након тога лоше осећам. Пуно им се дајем, мислим да поштено одрадим свој посао и што се тиче материјалне стране, али и што се тиче међуљудских односа. Пазим како разговарам јер поштујем особу у сваком детету.
    Е, то је оно што бих волела да преспавам.
    А што се тиче, масовног отпуштања, слажем се са Даријушом. Ја сам за то да постоји нека непоткупљива (?!) комисија на нивоу целе државе и да ненајављено дођу, дају тестове објективног типа из пређеног градива, упореде са оценом коју ученик има и виде колико тај наставник ради. Ако је учестали случај да неки наставник „подбаци“, нека добије отказ! Тада би се видело како ствари стоје и ко ради, а ко само прима плату и упропаштава генерације. Колико њих способних чека узалудно посао док неки нерадник ужива. Не односи се то само на школство, али о њему сам компетентна да говорим. Али, знам да је то све утопија у времену у ком живимо и са људима који нас окружују.

    1. Ксенија, браво за предлог оне комисију. Генерација твоје свекрве, мислим, такво шта је имала, а Мира, наставница хемије у пензији, причала да је у БИХ од тога колико се оцене наставника слажу са пролазношћу ученика на таквим тестовима (проценат одступања се увек рачуна), колико наставник учествује у другим ваннаставним активностима и какве резултете постиже, зависила једно време и висина плате (платни разреди). Овако, које луд да се залаже и још има проблема због тога?!

  4. Прочитао сам књигу недавно, и веома ми се свидела због своје озбиљности у приступу проблему односа професора и ученика. Мислим да ће много помоћи професорима, а да ће многи ученици, читаоци ове књиге, пронаћи себе у јунацима. У књизи је доста детаљно описан свакодневни живот у школи на потпуно реалистичан наћин, а има и неких елемената романа тока мисли . Књига се итекако може сматрати стручним штивом и за професоре, и за ученике.

    1. Хм, ток свести везујемо за белетристику – роман тока свести, на пр. Књига би пре била научно-популарна, уствари педагошка литература. Занимљиво ти ово решење са током свести у педагошкој литератури.

  5. Нисам нигде имала прилику, осим у усменим разговорима, да напишем колико ми се књига допала. Многе своје ставове сам пронашла у књизи, па се не осећам усамљеном у начину размишљања.

  6. Mарија Суђић | Одговор

    Књига на један искрен и непретенциозан начин жели да укаже на свакодневне проблеме и ситуације у школи. Аутор књиге заједно са својим ученицима говори о својим искуствима, проблемима и начинима решавања истих. Они настоје да реше своје проблеме овде и сада. Такође ова књига указује колика је моћ наставника у васпитно-образованом процесу. Колико је могуће радити другачије у крутом школском систему.
    По мени ова књига је свакако освежење у педагошкој литератури.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: