Из школе – Да ли ученика пустити с ланца

Даријуш Хентковски: Из школе – Да ли ученика пустити с ланца, Београд, Клио, 2005.

Пољска

Пољаци су словенски народ, те нам ни њихов језик ни историја ни култура нису далеки. По књизи можемо закључити да ни школски систем није битно другачији. Културне везе Србије можда су јаче са Словачком, јер на простору Србије живи многи њихових сународника, али су значајне и оне са Пољацима.

Засада ево једног субкултурног доказа о везама са Пољском, а везан је за новију историју, када су у Пољској избили немири, а југословенски рок-музичари (конкретно Бранимир Штулић) дали своју музичку подршку. Можда ће вам се свидети. А можда ће се свидети и Хентковском?! Зато смо замолили Славицу Прпу да је са својим пољским студентима на катедри за славистику преведе и на пољски језик, како бисмо је поклонили Хентковском. Супкултурне везе!

Пољска у моме срцу	Polska w mym sercu
Гдањск осамдесете кад је јесен рекла не Гдањск осамдесете држали смо палчеве рудари студенти бродоградилиште сви ми Гдањск осамдесете узавреле творнице два пут се не шаљу тенкови на раднике нису се усудили побједили смо сви ми Пољска у моме срцу мазурка Пољска није никад дала Квислинга сваки дан полонеза звони на мојим вратима Пољски јантар наруквице волођине чуке шибер у пола цијене Папа Војтила и ја Гдањск осамдесете редови за новине независни синдикати комитети заштите Гдањск осамдесете узавреле творнице два пута се не шаљу тенкови на раднике тенкови на нас	Gdańsk osiemdziesiąte kiedy jesień powiedziała nie Gdańsk osiemdziesiąte trzymaliśmy kciuki górnicy studenci stoczniowcy my wszyscy Gdańsk osiemdziesiąte zawrzały fabryki nie wysyła się dwa razy czołgów na robotników nie odważyli się wygraliśmy my wszyscy Polska w mym sercu mazurek Polska nie wydała nigdy Quislinga każdego dnia polonez dzwoni do moich drzwi[1] polski bursztyn bransoletki radzieckie zegarki[2] szkło za pół ceny[3] Papież Wojtyła i ja Gdańsk osiemdziesiąte rzędy ław dla dzienników niezależne syndykaty komitety obrony Gdańsk osiemdziesiąte zawrzały fabryki nie wysyła się dwa razy czołgów na robotników czołgi na nas
	[1] Ово је мало двосмислено на пољском јер се не зна да ли је неко дошао и звони на врата или било ко прилази. Чује се полонеза као звоно на вратима  [2] Волођа –  метафора Истока, са Истока смо увозили часовнике на велико, различите, а најпопуларнији „Восток” [3] Највероватније је у питању кристално стакло и посуђе од кристала, чаше тањири. Углавном се производило у Чешкој, кристал оданде је био квалитетан, али пошто су Пољацу у оно време много шверцовали и код нас је било кристала. Штавише,  наши су ишли у Југославију да продају свашта, вероватно и кристал.

 Можете покренути презентацију да чујете како песма звучи:

Ево и неколико сличица из Кракова и Варшаве, које сведоче о везама Србије (Балкана) и Пољске. Фотографије је снимила Славица Прпа: „Графит се налази у кварту који је нама Балканцима посвећен. Ту су и Црногорска, и Македонска, и Хрватска улица. У Кракову, чини ми се, постоји улица за сваку земљу. Често одлазим у тај део града, иако није нимало привлачан. Чудно је бити ван своје земље…“

 

 

О књизи

Књига Даријуша Хентковског, полонисте и етичара, објављена је у едицији Дидакта ИК Клио. По уводном тексту сам аутор објашњава да је књига настала случајно, као исповедни, истраживачки и студијски пројекат који су нехотице подстакли сами ученици којима предаје пољски језик или етику, а укључиле су се и неке колеге. Тако књига колико о положају ученика, говори и о положају и улози наставника у новим условима школства, у раду са другачијим генерацијама и у друштву са измењеним вредностима. Погледи ученика и наставника се разликују, али чине целину. Посебно је корисна наставницима који не могу да схвате да ученик није објекат њиховг подучавања, али и ученицима који не схватају да је и наставник човек са својим проблемима, стручњак са вишеструком улогом предавача, васпитача, службеника, психолога, организатора…

Књига је подељена на три поглавља. У првом поглављу Носим бакљу просвете  аутор износи уопштена разматрања идеје школовања, и бави се најочигледнијом појавношћу школског живота од обраћања наставницима, мањим и већим несташлуцима ученика ван школе (позориште, екскурзије); незадовољство ученика наставницима и оценама; посетама школских инспектора, појавом хало-ефекта и фаворизовања ученика од стране наставника, као и обрнуто; односом родитеља и школе, али и ученика и њихових родитеља…

У другом делу књиге Предавања од крви и меса аутор и наставник заједно с ученицима покушава да открије методе и теме које ће ученике покренути да настави језика и књижевности приступе с вољом и еланом. Ово поглавље је драгоцено у методичком смислу јер сведочи о непрестаном трагању за методама које ће бити блиске ученицима и животу, не удаљавајући се од суштине предмета и дела које се приучава.

У трећем поглављу Без повоца аутор наставља да се бави школском свакодневницом, али је аспект с којег проблемима приступа етичке природе, утврђујући да је школа место моралног неспокоја Са тог становишта разматрају се школске афере, особине идеалног професора, животне вредности које вербално протежирају одрасли, али живот те вредности демантује итд.

Поговор књизи написала је Ана Пешикан, један од аутора програма и приручника Активно учење. Завршавајући свој приказ она каже да књига „трага за пдговорима, поставља питања, покреће проблеме, а не даје рецепте.“ Једном речју, књига за преиспитивање.

Бирајући баш ову књигу за приказ у пројекту Интернест одговарало нам је баш то што је она за преиспитивање, а то значи и за дописивање. Тако ће приказ књиге, хтели или не хтели, најмање бити приказ оног што је речено у књизи, а много више трагање за истим и сличним у нашем миљеу. Уз то, та трагања ученици ће приказати кроз различите медије и многим средствима, не само речју и књигом. Очекује се корисна, помало и опасна авантура, ако имамо у виду колико је тешко трагати за нарушеним смислом утврђене хијерархије људи, вредности и представа у институцијама.

Преузмите књигу Из_школе_Даријуш_Хентковски

 

УТИСЦИ  И  ИДЕЈЕ

1. Уколико имате проблема са перцепцијом књиге, слободно дискутујте о тешкоћама. Уколико су вам, пак, током читања на ум пале сјајне идеје за представљање и дописивање књиге, и имате жељу да их изнесете и пре заједничког састанка, такође их овде поделите.
2. Уколико имате додатних питања о аутору, Пољској и пољском школству – што је све битан онтекст за разумевање књиге, поставите питања у коментарима. замолићемо Славицу Прпу да нам одговори тј. сазна нешто о темама које вас занимају.
3. Занимљиво би било пронаћи информације о градићу у којем је гимназија у којој ради, сазнати нешто о њој и граду, користити Гуглову мапу. Има ли добровољаца за овај задатак?
4. Из књиге сазнајемо неке детаље о школском систему у Пољској. У чему је сличност пољске и српске школе, а у чему разлика?  Како вам се допада рок-песма инспирисана новијом пољском историјом?