Медијско проширење

Ко не зна да чита и не разуме књигу, неће разумети ниједан други медиј! Зато се увек креће од читања књиге. Кренућемо и ми.

Медијско проширење и преиначење

Књига се лако може медијски проширити. Медијско проширење књиге подразумева да се њени садржаји продубе, прикажу изражајним средствима других медија. Најједноставнији вид проширења књиге јесу илустрације. Вид приширења који многи младе воле, јесте и потпуно пребацивање књиге у стрип. И екранизација романа, приповетке јесте својеврсно проширење.

Поступк медијског проширења подразумева велику креативност, али велики труд.

Разумевање књиге

Разумевање грађе осигурава се следећим поступком:

целокупан садржај поделити на адекватне сегменте;
одређивање кључних речи и прављење резимеа;
трагање за информацијама о личностима, догађајима, феноменима, непознатим речима и прављење сопствених речника, лексикона и регистара;
прављење библиографије коришћених извора.

Истраживање и прикупљање

Већ током истраживачког читања рађају се идеје за проширење и прикупља додатна грађа. Истраживати се и прикупљати могу:

илустрације и репродукције плаката,
скениране новинске насловне стране или чланци,
логотипи институција,
омоти плоча,
позивнице за премијере,
географске мапе,
инсерти из документарних и играних филмова којима се поглавље бави, или који истражују и приказују личност или догађај поменут у књизи,
инсерти из радијских емисија (шпица, џингл, вест, интервју), како оригиналних дела поменутих у поглављу, тако и оних које говоре о одређеној појави, личности или догађају,
инсерти из телевизијских емисија, како оригиналних дела којима се грађа бави, тако и оних које истражују личност, појаву или догађај,
странице сајтова који се аргументовано баве догађајем, личношћу или феноменом заступљеним у грађи итд.

Листа предлога за самостално креирање медијских проширења

Штампани медији: ученици се могу поставити у улогу новинара и уредника, па формирати један број фиктивног дневног листа. Сви облици новинског изражавања који уђу у симулирано издање треба да имају везе са понеким аспектом одабране теме. Акција, на пример, може обухватити: вести које доносе најновије „догађаје“ у вези са темом; извештаје са конференције за штампу коју је одржао неки актер таквог „догађаја“; репортажу или фоторепортажу са географске локације која је карактеристична за тему; чланак о теми; коментар који садржи став колумнисте о неким аспектима теме; измишљени интервју са главним актером теме; фељтон који се бави појавом и развојем појма, личности или догађаја везаног за тему; фотографију која је везана за тематски „догађај“ или представља визуелни коментар на тему; фотомонтажу као коментар на неки аспект теме; карикатуру; стрип итд.
Филм: ученици могу преузети улоге актера филмске производње (сценариста, глумац, сниматељ, аутор музике, сценограф, костимограф, мајстор светла, мајстор филмског трика, монтажер, продуцент, редитељ…), па снимити кратки документарни, играни или анимирани филм који се бави одабраном темом. Уколико се определите за документарни филм, можете пронаћи или иницирати догађај који се може довести у везу са темом и обрадити га на филмски начин. Играни филм може представити тимско виђење тематског оквира преточено у драмски заплет. Уколико желите да реализујете анимирани филм, можете користити доступну веб-технологију.
Радио: можете преузети улоге актера радијске продукције (новинар, водитељ, уредник, тонски сниматељ, организатор, сценариста, глумац, редитељ…), па снимити кратке радио-емисије које су у вези са одабраном темом. Технологија снимања звука није недоступна (звук се може снимити обичним диктафоном, а потом једноставно монтирати помоћу рачунара), али можете понудити и синопсис или сценарио радио-драме, кошуљицу радијске емисије, опис реализације замишљеног прилога итд. На располагању су вам бројне форме: радио-драма која говори о одабраној теми; радијски интервју са главним актером „догађаја“ везаног за тему; симулација директног преноса замишљеног дешавања повезаног са темом; симулација контакт-програма у коме би „слушаоци“ могли да саопште своје ставове о теми; радијски информативни програм, у коме се све вести односе на понеки аспект теме; музичка топ-листа песама које су насловом, текстом, аутором, периодом или значењем везане за тему; радијски квиз чија питања проверавају знање о теми; радијска реклама; џингл или шпица за емисију која се бави темом итд. Аутори емисија морају бити чланови тима, а код конципирања идеје и реализације треба да имате у виду опште карактеристике и језик изражавања радија.
Телевизија: можете преузети улоге актера телевизијске производње (новинар, водитељ, уредник, организатор, сниматељ, мајстор светла, аутор музике, сценограф, стилиста, редитељ…), па снимити кратке телевизијске прилоге који су део програмске шеме фиктивне телевизијске станице која се читав дан бави темом. Форме за то могу бити: симулација директног преноса фиктивног догађаја везаног за тему; интервју са главним актером таквог догађаја; анкета на улици, у којој грађани одговарају на тематска питања; симулација контакт-програма у коме „гледаоци“ износе своје ставове у вези са темом; информативни програм у коме су све вести и прилози везани за понеки аспект одабране теме; квиз чија питања испитују познавање теме; инсерт из реалитy ТВ програма, чији су учесници међусобно повезани темом; тематска мини-серија; кратки ТВ филм; реклама; ТВ спот, итд.
Дигитални медији: можете постати комуникатори у простору дигиталних медија, па поставити ауторски сајт и/или блог на којем се бавите темом; или ћете преузети улоге актера продукције видео-игара (сценариста, дизајнер, програмер, продуцент, издавач…), па описати синопсис и изглед нове тематске видео-игре чији су концепт сами осмислили (кратак сиже заплета, опис главних јунака, систем правила, опис графике и интерфејса, одабир музике, атмосфера и игривост, пласман и дистрибуција итд.).

Објављивање и презентовање

Медији комуницирају с публиком. Зато је важно да материјал буде јавно доступан некој циљној групи и да је презентован тако да се могући корисник лако оријентише у понуђеним мултимедијалним садржајима!