У посети ТВ БАП

Провинцијско и провинцијализам

Провинција је израз који има бар два значења. Једно се односи на величину и означава мањи град, у смислу варошице, градића. Чешће се израз користи за означавање неких других особина: менталитета, свести становника, односа према духовним вредностима, типа тежњи и навика људи… Тада се најчешће користи у подругљивом тону и пежоративно. Тако је, на пример, провинцијска култура, заправо, одсуство врхунске културе, провинцијална свест нема идеала, а  провинцијалци су људи без манира и приземних су тежњи. Провинцијско је општи израз за просечност. Наравно да такви људи, такве свести и такве културе не препознајемо само у малим градовима, има их свуда. Један од разлога зашто се за провинцију (мали град) везало ово значење, математички је проверљиво. У милионском граду засигурно ћемо наћи већи број људи који су натпросечни, који имају идеале, које занима или стварају врхунску културу, института на којима се преносе и стварају нова знања и открива…

Кад су медији у питању, провинција је, наравно, закинута. Провинцијске библиотеке и књижаре су са суженим избором књига. Изложбу фотографија ретко кад можете погледати, али фотографије аматерске можете израдити на сваком углу. Стари број стрипа можда можете наћи на нечијем тавану, али не и код уличних продаваца као у великом граду…  Али, кад су масовни медији у питању (ТВ, радио, периодика), провинцијалци нису много закинути. 

Има провинција и својих предности. У односу на велики град, обично се истиче да у провинцији живот тече мало смиреније и спорије. Људи се познају и више друже, спремнији су да једни другима помогну. Топлији су међуљудски односи, за разлику од отуђености која је својствена великим градовима.

Паланачки мас-медији

Можда нисте знали, али израз паланка готово да значи исто што и провинција, у оба значења: и за величину града и за менталитет и свест људи. Паланчани су дакле провинцијалци по оба основа. Немамо ни једну једину специјализовану књижару, у којој можете наћи пристојан број књига за куповину, из једноставног разлога што, кад се и отвори нека, брзо пропадне јер нема довољно купаца. У нашим галеријама излажу трећеразредни сликари и фотографи. У нашој библиотеци студенти не могу наћи књиге које су им потребне ни да их изнајме, ни да седе и читају. О другим облицима културе (позориште, бископи, концертне дворане, музеји и сл) да не говоримо. Но, зато по броју становника и реципрочном броју корисника, не заостајемо за метрополама по броју играоница, кладионица и кафана.

С масовним медијима је нешто другачија ситуација. Ту провинцијалац има вишеструк избор. У сваку провинцију стижу најтраженије дневне и таблоидне новине, свако може да гледа много ТВ-програма и хвата многе радио-станице. Провинцијалац уз то обично има и сопствене локалне мас-медије. Паланка има:

•  две радио-станице: Радио БАП, Радио Тавор
•  ТВ БАП, донедавно и ТВ Ласту
• двоје новина: Недељне новине, Паланачке новине

Ако хоћете да брзо сазнате шта је провинцијализам, најлакше је то видети на локалним медијима.  Ишли ми и погледали. А било је то у уторак, 23. фебруара 2010, негде око поднева, када су се неколико ученица и наставнице упутиле у званичну посету телевизији. Примили су нас заиста домаћински, као најрођеније. На ТВ Нови Сад или РТС сигурно нас нико не би ни погледао. Али, провинција је провинција! Уосталом, погледајте малу видео-репортажу насталу у посети ТВ БАП, па ћемо после дискутовати.

Наши аматерски снимци су прилично лоши. Снимани су обезглављени људи, што је постао знак препознавања генерације ОШ „Свети Сава“. Ваљда никако да се навикну да свет није само у њима и њиховим потребама и да има људи који су виши од њих, да кад седнемо, није с нама села цела планета, него се апарат мало подигне итд. И те технике спадају у медијску писменост, али нећемо о томе. Осим што су снимци аматерски, телевизија је провинцијска, па смо сецкали много беспотребних детаља. Аматеризам монтаже је најочигкеднији, али ту ученице нису криве. Све смо те недостатке покушали мало смањити духовитошћу. Било је и духовитих саговорника, а ми додали духовите коментаре. Без обзира на све недостаке, нешто се из снимка ипак може закључити, па и научити. Покушајмо.

1. Девојчице које су у посети биле пренеће нам овде своје утиске, оне најснажније и најкорисније. Остали их могу питати за детаље који их занимају.
2. У једном тренутку три девојчице су селе за пулт спикера и имале прилику да кажу нешто и виде то после на снимку. Ниједна није рекла ништа сувисло. Зашто? Ситуација је врло слична оној у којој се нашао непознати ученик са прве странице блога – он је био збуњем, уплашен, блокиран и под тремом од присутва камере. Многи, многи људи, и они који су се више пута појавили на медијима, осећају тај страх. Зашто је то тако и какав је осећај бити пред камером и причати, нека нам пренесу девојчице које су биле у тој ситуацији. Остали, ако имају слично искуство, такође се могу придружити. Шта мислите, да ли та трема временом престаје и да ли се неким вежбама може смањити?
3. Обично кад нешто прође (одговарање, неки сусрет с драгом особом, утакмица или наступ на медијима) најбоље знамо шта смо могли рећи или питати, како се другачије понашати. Да ли то исто осећају и девојчице које су биле у посети? Шта би  промениле у свом понашању и својим питањима кад би имале прилику за јеш једну сличну посету?
4. Шта је провинцијско на нашој телевизији?
5. ТВ БАП има великих проблема са постојањем. Немају довољно ни опреме, ни запослених, плате не могу зарадити од реклама и огласа, а, ипак, оснивач – општина не размишља да их угаси. Шта мислите зашто? 
6. Гледате ли ТВ БАП, када најчешће и које емисије и садржаје? Шта мислите ко највише гледа ТВ БАП? С обзиром на то ко је  редовна публика наше локалне телевизије и каква је програмска шема, какав је смисао постојања локалних ТВ-станица, ако знамо да истовремено можемо да гледамо 40 канала на кабловској?